ODGOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE KUBE
NA IZJAVE VLADE SJEDINJENIH AMERIČKIH DR®AVA O BIOLO©KOM ORU®JU

Pre tri dana jedna preterano poznata licnost, Oto Rajh, pomocnik sekretara SAD-a, uhvacen je u sramnoj laľi kada je potvrdio da su 12. aprila cetiri kubanska aviona sletela na glavni grad Venecuele, a da se nije znalo "ąta su tamo radili, ąta su prevozili ne znamo". Bio je to, izgleda, pocetak kampanje protiv Kube ili osveta za potpuni neuspeh faąistickog puca koji je on podstakao, ili obe stvari zajedno.

Javno prozvan od Ministarstva inostranih poslova Kube u utorak 7. maja, State Department je objasnio da nema nikakvu potvrdu i izrazio je ľelju da ne prica viąe o tom slucaju.

Ideja o uniątenju Kube, opsesija koja traje viąe od 43 godine, vodila je i joą uvek vodi politiku SAD-a jednim podmuklim putem punim laľi, greąaka, neuspeha i obmana. Moguce je da to ąto danas vlada SAD-a objavljuje svetu i ąto radi sa Kubom, predstavlja najdublju i najobeshrabrujucu kontradikciju svoje spoljne politike. Nikada ova supersila nije bila u tako velikom ąkripcu i ne ostaje joj niąta drugo nego da laľe i maľe. Za ovo im ne nedostaju osobe, beskrupulozne i na vaľnim javnim funkcijama, niti predstavnici ątampe, primorani da se stalno i ľalosno pravdaju i objaąnjavaju ono ąto se ne moľe objasniti u izjavama njihovih ąefova.

Cak i covek kao ąto je Kolin Pauel, sin jamajskih emigranata, koga ne smatraju ratnikom, bez obzira na njegovo vojnicko obrazovanje, a moľda baą zbog toga, iako zna ąta je rat i video je kako ginu ljudi, covek kojeg su mnogi amerikanci posmatrali kao moguceg predsednickog kandidata, uvucen je od strane ovih licnosti na sramotni nacin, ni za kakvu pohvalu. On sam najbolje zna koliko malo iskustva poseduju i koliko malo vrede politicki i intelektualno.

Koga moľe da prevari novi lik umeąan u zlobnu manipulaciju protiv Kube? Radi se o Dľonu Boltonu, drľavnom podsekretaru, joą i zaduľenog za pitanje naoruľanja. ©ta se pokuąalo sa ovom uvredom koju je lansirao ovaj funkcioner u svom oątrom govoru izrecenom protiv Kube na Fondaciji Heritage, dobro poznatoj po svojim ultradesnicarskim stavovima?

Izjava, navodno usmerena za razmatranje opasnosti od terorizma koje prete SAD-u, pocinje ovako: "Pored Libije i Sirije, postoji opasnost koja dolazi od strane jedne druge zemlje potpisnice Konvencije o bioloąkom oruľju, zemlje koja se nalazi na samo 90 milja od teritorije SAD-a, a to je Kuba".

Posle poznatih epiteta i besmislica punih mrľnje, uobicajena kod prepotentnih i neobaveątenih osoba, gospodin Bolton, na svoje bisere pridodaje i ovaj:
"Znamo da Kuba saraduje sa drugim drľavama koje podrľavaju terorizam".
"Kastro je u viąe navrata optuľio SAD za rat protiv terorizma. On i dalje smatra da je terorizam legitimna taktika za podsticanje revolucionarnih ciljeva. Proąle godine Kastro je posetio Iran, Siriju i Libiju, sve tri na listi zemalja zaątitnika terorizma. Na Univerzitetu u Teheranu izgovorio je sledece: "Saradujuci uzajamno, Iran i Kuba mogu da bace SAD na kolena. Reľim SAD-a je slab, a tu slabost moľemo izbliza i da vidimo".

"Praktikovalo se da se ne pridaje znacaj kubanskih pretnji naąoj bezbednosti. U zvanicnom izveątaju vlade SAD-a iz 1998. godine, doąlo se do zakljucka da Kuba ne predstavlja znacajnu vojnu opasnost za SAD ili za region. Cak je otiąao tako daleko da kaľe "Kuba ima ograniceni kapacitet da bi preduzela neke vojne i obaveątajne aktivnosti koje bi mogle da predstavljaju pretnju za naąe americke gradane u bilo kakvim okolnostima".

Odjednom je gospodin Bolton potraľio zakrpu kojom bi prikrio sumnjivu cinjenicu da nijedan zvanicnik SAD-a nikada nije objavio takvu gnusnu optuľbu protiv Kube.
Za ovu slabost okrivljuje Vilijama Koena koji je, cetiri godine unazad, u vreme objavljivanja ovog kritikovanog izveątaja, bio sekretar za odbranu vlade SAD-a. Bolton uopąte nije pomenuo da on licno u govoru na konferenciji o delovima iz Konvencije o bioloąkom oruľju, odrľanoj u ®enevi, 19. novembra 2001, pre jedva pet meseci i dve nedelje, u kome je pokazao zabrinutost za mnogobrojne zemlje, moguce proizvodace bioloąkog oruľja, nije pomenuo Kubu. Otkud takva iznenadna i neuobicajena promena?

Feljton gospodina Boltona od proąlog 6. maja zavrąava: "Tokom cetiri decenije Kuba je odrľavala veoma razvijenu i naprednu biomedicinsku industriju, potpomognutu od SSSR-a do 1990. godine. Ova industrija je jedna od najrazvijenijih u Latinskoj Americi i na putu je da postane vodeca u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i vakcina koji se prodaju u celom svetu. Vec dugo vremena, kubanski analiticari i dezerteri dovode u pitanje cilj aktivnosti izvrąenih u ovim biomedicinskim ustanovama.

"Ono ąto znamo je sledece: SAD smatra da Kuba sprovodi bar jednu zabranjenu ofanzivnu aktivnost za istraľivanje i razvoj bioloąkog rata. Kuba je pruľala tehnologiju dvostruke upotrebe drugim odmetnickim drľavama. Brine nas ąto bi ova tehnologija dvostruke upotrebe mogla da podrľi programe bioloąkog oruľja u tim drľavama. Pozivamo Kubu da prekine svaku saradnju sa odmetnickim drľavama koja se moľe primeniti na bioloąko oruľje, kao i da potpuno poątuje sve svoje obaveze na osnovu Konvencije o bioloąkom oruľju".

Mnoątvo oholih laľi gospodina Boltona odjeknule su odmah, kako se i nadao, u stranoj ątampi.

Vaąington, 6. maj (ANSA). "Podsekretar drľave, Dľon Bolton, optuľio je danas Kubu da pomaľe "neprijateljske vlade" na programima bioloąkog oruľja".

"Kuba ima bar jedan program ofanzivnog bioloąkog oruľja i moľda prenosi svoja dostignuca drugim neprijateljskim drľavama SAD-a", rekao je Bolton.
"Podsekretar Bolton govorio je pred Fondacijom Heritage, jednoj od ultrakonzervativnih grupa u Vaąingtonu".

Vaąington, 6. maj (DPA). "SAD optuľile su danas Kubu da razvija ofanzivno bioloąko oruľje i pruľa svoja znanja o toj materiji drľavama neprijateljima SAD-a, i hitno su zahtevale od predsednika Fidela Kastra da okonca ovu saradnju".

Vaąington, 6. maj (Reuters). "SAD optuľile su u ponedeljak joą tri zemlje - Kubu, Libiju i Siriju - za pokuąaj razvijanja oruľja za masovno uniątavanje i upozorile su da ce preduzeti mere u cilju sprecavanja dostavljanja oruľja teroristickim grupama".

"Drľave koje ątite terorizam i traľe oruľje za masovno uniątavanje moraju da prestanu to da rade", rekao je. "Drľave koje se odricu terora i napuątaju oruľje za masovno uniątavanje mogu da postanu vredne naąeg truda. Medutim, one koje to ne cine, treba da ocekuju da ce postati naąe mete".

Vaąington, 6. maj (EFE). "SAD su dodale danas Kubu, Libiju i Siriju na listu zemalja koje cine "osovinu zla" usmerenu ka proizvodnji oruľja za masovno uniątavanje, i upozorile su da ce preduzeti mere da bi sprecile isporuke takvog oruľja teroristickim organizacijama".

Vaąington, 6. maj (Notimex). "SAD su ukljucile danas Kubu u takozvanu "osovinu zla" jer smatraju da ona ima kapaciteta za razvijanje bioloąkog oruľja koje predstavlja pretnju za njihovu bezbednost, vecu nego ąto predstavlja Irak, Iran i Severna Koreja".

Vaąington, 6. maj (AFP). "SAD upozorile su u ponedeljak Kubu na svako ąirenje bioloąkog oruľja, savetujuci vladu Ostrva da zaustavi svaku vrstu isporuke biotehnoloąke opreme zemljama koje Vaąington smatra potencijalno opasnim, kao ąto su Irak i Libija".

Prepisivanje liste, dugackih clanaka i prepiski vezanih za temu trajalo bi u nedogled.
Posao je vec obavljen! Ceo svet je obaveąten i u stanju je da shvati, posebno americko javno mnjenje koje se intenzivno bombarduje perfidnim laľima, da je Kuba bioloąka sila, da ima program za proizvodnju oruľja tog tipa i da predstavlja opasnost za SAD.
I kao ąto je rekao presvetli drľavni podsekretar za kontrolu naoruľanja i medunarodnu bezbednost, Dľon Bolton, treba tome poverovati.

Medutim, jedna stara poslovica kaľe: U laľi su kratke noge.
U samim Sjedinjenim Drľavama neki se cude i pocinju da citaju ovu igru izmedu redova.

Vaąington, 7. maj (Notimex). SAD su odbile danas da prikaľu cinjenice koje tvrde da poseduju, da bi potkrepile optuľbe protiv Kube zasnovane na tome da Ostrvo ima ograniceni kapacitet za razvoj hemijskog i bioloąkog oruľja".

"Portparoli Bele Kuce i State Department-a potvrdili su da se optuľba Kube ne zasniva na pretpostavkama vec na poverljivoj informaciji o bioloąkom i hemijskom potencijalu kubanske farmaceutske industrije".

"Ova optuľba je iznenadila, ne samo medunarodnu zajednicu vec i same clanove americkog Kongresa".

"Politicki analiticari - nastavlja se u kablogramu - naznacili su da je optuľba koju je uputila administracija predsednika Dľordľa Buąa Kubi, moľda deo strategije Bele Kuce koja traľi opravdanje za zaoątravanje politike izolacije prema Kubi".

"Izjava da Kuba moľe da predstavlja teroristicku pretnju za bezbednost SAD-a nastaje u trenutku u kojem Kapitol razmatra razne predloge vezane za popuątanje politike Vaąingtona prema Kubi.

"Medutim, politicki analiticari podrľavaju ovu mogucnost, a imajuci u vidu da ce se Buąov brat, Dľeb, ponovo kandidovati za gradonacelnika Floride, predsednik ľeli da zadobije naklonost Kubanaca u egzilu".

"Uprkos cinjenici da viąe od cetiri decenije ekonomskih sankcija protiv Kube nisu uspele da zbace Fidela Kastra sa vlasti u Havani, samo jedan veci broj Kubanaca u egzilu ľeli da ova politika izolacije i dalje bude na snazi i da se joą viąe zaoątri".

"Mogucnost da se Kuba ukljuci kao clanica takozvane "osovine zla", zajedno sa Irakom, Iranom i Severnom Korejom na celu, Buąu bi pomoglo da dobije podrąku Kongresa u pogorąavanju, umesto popuątanju, ekonomskog guąenja u kojem drľi ovu zemlju".

Vaąington, 7. maj (AP). "Mislim da ce se kasniti sa usvajanjem novih mera za otvaranje trgovine ", rekao je Bob Grehem, predsednik Selektivne obaveątajne sluľbe Senata. "Posebno ce biti pogodene unilateralne mere".

"Medutim, Grehema je iznenadila Boltonova optuľba. Rekao je da je u martu sluľba kojom predsedava imala tajnu audijenciju po pitanju bezbednosti, a da administracija nije ni pomenula problem u vezi sa bioloąkim oruľjem".

7. maja, na pitanje jednog novinara upuceno portparolu Bele Kuce, Ariju Flejąeru, o tome da li postoji neki dokaz ili se radi o americkoj pretpostavci, ovaj odgovara:
"Ne, ne radi se o pretpostavci. Uveravam vas da sekretar Bolton ne bi izjavio tako neąto da nije imao dobar povod, razloge i dokaze za to. Ovo je zasnovano na solidnoj analizi i informaciji koje poseduje i koje je razmatrala vlada SAD-a".

To je tipican odgovor nekoga ko nema nikakve osnove ni potpore. Jedino ąto je dobro prostudirano je izmiąljotina i prevara. Tuľna je uloga tog portparola. Osim toga, zaąto bismo verovali gospodinu Boltonu ?

Onaj koji pamti petnaest neverovatnih povoda koje su krajem 1961. godine pripremile visoke licnosti SAD-a kako bi zapocele direktan vojni udar na Kubu, a o kojima se danas zna iz zvanicnih dokumenata da su bili diskvalifikovani, ne bi nimalo bio iznenaden ovom zluradom laľi. Ono ąto od njega treba da zahtevamo su dokazi.
Neka pokaľe i najmanji dokaz. On ih nema niti ih moľe imati, a ne moľe ih imati jer ne postoje niti mogu postojati.
Poąto ne poseduje ni trunke istine, neka sada ne pokuąava da se krije iza poverljivosti svojih izvora. To je isuviąe zastareli trik i veoma glup argument koji jedino sluľi da pokaľe nedostatak poątovanja i nisko miąljenje koje ima o americkom narodu, cija inteligencija zasluľuje viąe poątovanja.

Joą neąto tvrdim: ako bi neki kubanski naucnik koji pripada bilo kojoj od naąih biotehnoloąkih ustanova saradivao sa nekom zemljom na razvoju bioloąkog oruľja ili ako bi pokuąao, na svoju sopstvenu inicijativu, da ga izradi, odmah bi bio predat sudovima pravde jer bi se to smatralo kao akt izdaje zemlje.

Zakon protiv teroristickih dela, usvojen od strane Narodne skupątine Kube, u svom clanu 10 odreduje: "Onaj koji proizvede, omoguci, proda, transportuje, dostavi, unese u zemlju ili poseduje u bilo kom obliku ili mestu (...) hemijska ili bioloąka sredstva ili bilo koji drugi element iz cijeg bi istraľivanja, projektovanja ili kombinovanja mogli da nastanu proizvodi opisane prirode,"bice kaľnjen liąavanjem slobode u trajanju od 10 do 30 godina, doľivotnim liąavanjem slobode ili smrtnom kaznom.

Rec je, ustvari, o jednoj apsolutnoj laľi, o podmuklom udarcu na prodaju prehrambenih proizvoda Kubi, odobrenu jednim zakonom iz 2000. godine, a koji je kasnije pretrpeo mnogobrojne izmene i dopune unete od strane zakletih pristalica blokade koji su ucinili sve da ovaj zakon bude skoro neprimenjiv i da bude usvojen, uprkos svemu. Takode gledaju da zbune i obeshrabre veliki broj americkih gradana koji se sve viąe protive surovim i nehumanim merama protiv kubanskog naroda, ąto se kosi sa idealizmom i etikom jedne nacije koja je, ustvari, bila obmanjivana decenijama u vezi sa Kubom.

Jedino istinito u Boltonovoj laľi je geografski podatak da se Kuba nalazi na 90 milja od kontinentalne teritorije SAD-a.

Laľna je i izmanipulisana tvrdnja da je naąa zemlja u viąe navrata optuľila SAD za rat protiv terorizma. Rekao sam, i toga se pridrľavam, da se do reąenja ove nesrece nece doci ratom, jer ce on samo razviti mrľnju i fanaticne strasti, vec iskrenom i odlucnom saradnjom medu svim zemljama sveta i stvaranjem jedne prave i univerzalne kulture i svesti protiv terorizma. Bili smo prvi koji smo predloľili ovaj oblik saradnje na sam dan tragedije u Njujorku.

Sramna je izmiąljotina, plod laľi i prevare, tvrditi da Kastro smatra da je terorizam legitimna taktika za podsticanje revolucionarnih pokreta jer, kao ąto to svi znaju, naą revolucionarni pokret nikad nije upraľnjavao metode koje ne bi bile u skladu sa naąom doktrinom, naąim principima i shvatanjima oruľane borbe. Informiąite se dobro, gospodine Bolton, i nemojte dozvoliti da Vas zavedu price vaąih drugara iz Fondacije. Nikada civilno stanovniątvo i neduľna lica nisu bile ľrtve naąih akcija.
Osmiąljena taktika uvek se zasnivala na borbi protiv dobro opremljenih neprijateljskih jedinica.

Vi sada hocete da nazovete terorizmom svaki oruľani otpor, nezavisno od legitimnih razloga koji ga opravdavaju. Bili biste u stanju da na taj nacin nazovete cak i borbe americkih doseljenika koji su se pobunili i borili protiv engleske vladavine. Dľordľ Vaąington i oni koji su dugogodiąnjim ratovanjem i ogromnim ľrtvama stekli nezavisnost SAD-a, nisu bili teroristi.

Gospodine Boltone, neko Vas je nasamario kada vam je ispricao o mom govoru na univerzitetu u Teheranu. Nije bio jedan, vec dva, na dva univerziteta, i nekoliko izgovorenih reci po zavrąetku moje posete mauzoleju gde se cuvaju posmrtni ostaci Imama Homeinija.
Sve sam detaljno pregledao. U mojim govorima studentima u Teheranu nema nijednog pasusa kao ąto je onaj koji ste vi laľno uneli u vaą govor od 6. maja u Fondaciji Heritage. Nijednog momenta nisam rekao da "Saradujuci uzajamno, Iran i Kuba mogu da bace SAD na kolena".

Jesam potvrdio u jednom od ona tri govora koja sam odrľao za vreme posete, da je imperijalizam siromaąan u idejama, a ideje su mocnije od oruľja i doci ce dan kada ce se on sruąiti. Takode sam rekao da je ąah "bio oboren od strane naroda junaątvom, bez ikakvog oruľja, a to pokazuje snagu ideja, da na svetu ne postoji niko ko je tako mocan da ne bi mogao biti sruąen idejama. To je naąa nada".
Na kraju sam dodao: "Postoji jedna supersila koja poseduje na hiljade nuklearnog oruľja, aviona, bojnih brodova, nosaca aviona, inteligentnih projektila (...).
I pored mnogobrojnog oruľja i bogatstva, ona ne moľe uniątiti ljudsko bice".

Nisam napravio ni najmanju aluziju na upotrebu oruľja u toj borbi. Naprotiv, rekao sam sve suprotno. Tako razmiąljam, tako sam to sagledao i tako sam i rekao. Nemam obicaj da prikrivam svoje misli, niti da manipuliąem svojim recima. Moji govori u prestonici Irana bili su objavljeni na kubaskoj televiziji i radiju. Niti je gospodin Bolton iąta otkrio, niti se ja odricem svojih ideja. Dodao sam joą neąto u vezi sa doktrinama i politickim konceptima. Cuvam sve kasete i prepise tih govora. Mogu i da dokaľem to ąto sam rekao.

Moram da dodam da sam, kada sam posetio Iran, imao cast da upoznam zemlju hiljadugodiąnje kulture, dubokih verskih ubedenja, velike duhovne snage, zemlju koja ľeli da iskoreni siromaątvo, suzbije prodaju droge i drugih slicnih poroka, odlucnu u ľelji da pruľi obrazovanje, zdravstvo, posao i blagostanje za viąe od 65 miliona stanovnika. Nijedan od mnogih rukovodilaca sa kojima sam razgovarao nije mi pricao o bioloąkom oruľju, niti o bilo kojoj drugoj vrsti.

Mogao sam da primetim koliko je velika razlika u kulturi i obicajima u odnosu na Zapad. Nisam posetio samo ovu zemlju, vec i Alľir, Maleziju, Katar, Siriju, i na kraju, Libiju, gde su mi pokazali sruąenu Gadafijevu porodicnu kucu i gde su mi govorili o ljudskim ľrtvama, medu njima i jedna devojcica, prouzrokovanim iznenadnim bombardovanjem avionima F-16.

Hiljade godina istorije koncentrisane su u tim zonama sveta koje sam posetio, one ne smeju da se ruąe niti da se uniątavaju njihovi stanovnici. Milijarde ljudi u svetu je sa dubokim ogorcenjem videlo preko TV ekrana uľasne dogadaje u Palestini.

Kada je govorio o mom govoru u Iranu, gospodin Bolton je pomeąao, na jedan neodgovoran i nimalo castan nacin, delove mojih recenica sa delovima i izjavama iz stranih novinskih agencija i sa vestima u kablogramima sakupljenih od trecih lica ili od samog urednika. Zbrku koju je napravio sa ovim tekstovima, ni on licno nije u stanju da razume.

Moja jasna i precizna izlaganja nalaze se u pomenutim govorima i u saopątenju ątampe od 10. maja 2001. koje su objavile obe delegacije i gde se izlaľe stav Kube protiv terorizma u tacki 6 dogovorenog dokumenta koji doslovce glasi:

"Osudujuci pojavu terorizma u svim njegovim oblicima, a pre svega drľavni terorizam, obe strane su se usaglasile da ce usko saradivati na bilateralnom i medunarodnom nivou kako bi se borile i otklonile ovu zlu pojavu, kao i da ce saradivati u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom, imajuci uvek u vidu osnovne principe medunarodnog prava, a pre svega, prava na suverenitet i nemeąanje u unutraąnje stvari drľava".

Ova deklaracija je izdata 127 dana pre 11. septembra.
Moram da se zahvalim gospodinu Boltonu za tolike pohvale upucene naąoj farmaceutskoj industriji: " jedna od najrazvijenijih u Latinskoj Americi i na putu je da postane vodeca u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i vakcina koji se prodaju u celom svetu", citiram njegove reci. Daj Boľe da je joą razvijenija. Cak bi i njegova zemlja mogla imati koristi od ovih pronalazaka, ali oni to zabranjuju.

Medutim, on bestidno laľe kada tvrdi pred americkim i svetskim javnim mnjenjem da SAD smatra da Kuba sprovodi bar jednu od zabranjenih ofanzivnih aktivnosti za istraľivanje i razvoj bioloąkog rata, ąto predstavlja laľnu i ozbiljnu tvrdnju.

Naąi istraľivaci i lekari vaspitavaju se u visoko razvijenom duhu solidarnosti i morala. Milioni ljudi u svetu o tome mogu da posvedoce. Rade za dobrobit i zdravlje ljudskih bica. Tokom 40 godina, 34 307 kubanskih lekara i zdravstvenih radnika pruľali su besplatne usluge u mnogim siromaąnim zemljama i sacuvali ľivote i obezbedili zdravlje milionima ljudi. Niko u svetu ne moľe da im parira u samoodricanju i poľrtvovanju. U ovom trenutku 2 671 njih izvrąavaju svoje misije na udaljenim i nepristupacnim mestima Latinske Amerike, Kariba i Afrike.

Teąko da bi ovi muąkarci i ľene mogli da budu nagovoreni da proizvode viruse i bakterije za ubijanje dece, ľena, starih lica i gradana bilo koje zemlje. Ponos i visok moral naąeg naroda zahvaljujuci kojima su uspeli da izdrľe 43 godine agresije i blokade, zasniva se na razumnoj politici koja nije u suprotnosti sa moralom i njegovim principima.

39 800 mladih iz viąe od 120 zemalja Treceg sveta steklo je diplomu na Kubi iz 33 univerzitetske i tehnicke struke. Cak i u uslovima specijalnog perioda, kao posledica svirepe ekonomske blokade, 8 053 mladih iz Latinske Amerike, Kariba i Afrike studiraju medicinu u naąoj zemlji, a da za to ne placaju nijedan jedini cent - studije koje u SAD-u koątaju viąe od 200 000 dolara.

Uprkos laľima Boltona i mnogih drugih poput njega, Kuba uľiva veliki ugled u pruľenim zdravstvenim uslugama covecanstvu. Ovo je prava borba protiv drugog oblika terora koji mnogi ne ľele da vide: bolesti koje ubijaju svake godine viąe od 11 miliona dece, koja bi se mogla spasti da nije sebicnog stava industrijalizovanog sveta. Bezbroj ljudi preľivi ili ozdravi zahvaljujuci nesebicnom naporu lekara koji dolaze iz jedne male i siromaąne zemlje i uz primenu vakcina i preventivnih ili terapeutskih metoda koje je Kuba razvila.

Voleli bismo da znamo da li vlada SAD-a cini neąto slicno i da li bi bila spremna da saraduje u korist onih koje eufemisticki nazivaju kriznim zemljama, sa takvim programima iz kojih nismo iskljucili uceące nijedne ekonomski razvijene zemlje.

I americkoj omladini koja nema sredstava za studiranje medicine u svojoj zemlji, ponudili smo na stotine stipendija na Latinoamerickom fakultetu Medicinskih nauka.

Kubanska deca se vakciniąu protiv 13 bolesti i izvanrednog su zdravlja. Stopa smrtnosti dece na svakih 1000 ľivorodenih je niľa od stope samih SAD-a. Zdravstvena zaątita je zagarantovana za celo stanovniątvo, i to besplatno.
Ne deąava se na Kubi ono ąto se naľalost deąava u SAD-u, da sa manje od 280 miliona stanovnika, 16% stanovniątva nema zdravstvenu zaątitu, ukljucujuci viąe od 10 miliona dece.
U jednoj tako bogatoj i naprednoj zemlji na naucnom polju, gde iz tih razloga svake godine umire na stotine hiljada gradana, ko je kriv za to, ko ih ubija, ko osuduje te cinjenice? Kako mogu da izmisle, sa kojim moralom mogu da tvrde i ko ce poverovati u tu besramnu klevetu da mi Kubanci razvijamo programe za bioloąki rat?

Sa druge strane, nikada za ove 43 godine Revolucije u naąoj zemlji nije izazvan niti je neko ucestvovao sa naąe teritorije u teroristickom aktu protiv SAD-a. Nije se prolila nijedna kap americke krvi, niti se izgubio nijedan ąraf bilo kog preduzeca, kao posledica teroristickih dela nastalih na Kubi.
To u vezi sa Kubom, ne bi trebalo da kaľu oni iz SAD-a koji optuľuju naąu zemlju kao teroristicku ili da pomaľe i podstice terorizam. Hiljade naąih sunarodnika izgubili su ľivote, a desetine hiljada sabotaľa su uracunate kao posledica teroristickih dela i agresija protiv Kube od onih koji su dolazili iz SAD-a.
Kako ce pobiti njihovi portparoli ovu realnost? Ne mislim na americki narod, vec na njihove vlade.
Joą uvek nije razjaąnjeno veoma vaľno pitanje u vezi sa ovlaącenjima datim funcionerima vlade SAD-a da vrąe vansudska pogubljenja i da ubijaju ljude u bilo kom delu sveta. Cesto sam i sam bio meta ovih mracnih planova. U proąlosti se to radilo. Da li se ponovo vraca upotreba ovako uľasavajucih metoda? Zaąto nam gospodin Bolton ne kaľe neąto o ovoj temi?

Kada je rec o oruľju za masovno uniątavanje, Kuba je ostala neokaljana. Nikad niko nije pokazao nijedan jedini dokaz o tome da je u naąoj otadľbini osmiąljen program za razvoj nuklearnog, hemijskog ili bioloąkog oruľja.
Oni koji se ne razumeju u moral, u odanost istini i transparentnosti u ponaąanju jedne vlade kao ąto je kubanska, mogli bi bar da shvate da bi drugacije postupanje bila prava glupost. Svaki program ove vrste uniątio bi ekonomiju svake male zemlje. Kuba nikad ne bi bila u stanju da transportuje takvo oruľje, a uz to bi i pocinila greąku da ga uvede u borbu sa protivnikom, koji ima na hiljade puta viąe oruľja ovog tipa, i koji bi to prihvatio kao povod za njegovo koriącenje.

Sa politickog aspekta, ľivimo u vremenu u kojem postoji i sve viąe ce postojati mocnije oruľje od bilo kog tehnoloąki razvijenog oruľja - to je oruľje morala, razuma i ideja. Bez njih nema mocne nacije; sa njima nema nemocne zemlje. Trebalo bi da se zna da su kubanskom narodu vaľnije vrednosti koje nadahnjuju slobodu, dostojanstvo, ljubav prema otadľbini, njegov identitet, kultura i pravda, u najuľem smislu te reci, koja moľe da zamisli ljudsko bice, od svake vrednosti na zemaljskoj kugli. Ovo nije oruľje za masovno uniątavanje, vec oruľje za masovnu moralnu odbranu. Spremni smo da se borimo i umremo za to.

Razumem da je za gospodina kao ąto je Bolton, opijenog vojnom, ekonomskom i tehnoloąkom vlaącu jedne velike sile u cije ime govori, nije lako da shvati ovakve stvari. Medutim, bilo bi dobro da uloľi malo napora.
Kuba apsolutno nema ąta da prikriva. Naprotiv, ponosi se svojim razvojem na polju biomedicinskih istraľivanja.

Kratki istorijski pregled:
· 1979: Stvaranje grupe za geneticki inľenjering u Nacionalnom centru za naucna istraľivanja.
· 1981: Nastaje prva biotehnoloąka naucno-proizvodna ustanova namenjena za proizvodnju leukocitarnog interferona.
· Program za medicinsko-farmaceutsku i biotehnoloąku industriju: nastaje kao deo postignutog naucnog, ekonomskog i druątvenog razvoja u zemlji.
· Stvaranje adekvatnih uslova za pregled i overu od strane medunarodnih ustanova i nacionalnih ovlaącenih organa onih zemalja sa kojima bi postojali trgovinski odnosi.
· Izmedu 1990. i 1997, razvoj veceg dela investicionog programa koji je obuhvatio 40 instalacija.
· Razvija se jedna potpuno humana industrija namenjena pronalaľenju i proizvodnji lekova za prevenciju bolesti i spaąavanje ľivota, kao i proizvodnji prehrambenih proizvoda.
· Tehnoloąka oprema za univerzalnu upotrebu, nabavljena kod trgovinskih firmi koje imaju priznat svetski ugled.
· Kubanska biotehnologija, sistem zdravstva i civilne odbrane, na osnovu Konvencije o bioloąkom oruľju koju je Kuba potpisala, godiąnje podnose OUN izveątaj o merama za povecanje pouzdanosti.
· Mnogobrojne ovlaącene agencije iz raznih zemalja posetile su kubanske biotehnoloąke pogone za proizvodnju, kao obavezna mera za prodaju naąih proizvoda na ovim trľiątima.
· Narednih godina izaci ce na trľiąte viąe od 50 novih proizvoda - bioloąko-farmaceutskih, vakcine i dijagnostici.
· Naąa zemlja vec poseduje bazu intelektualne svojine koja se sastoji od viąe od 150 pronalazaka i viąe od 500 patenata deponovanih u inostranstvo. Naucni rezultati istraľivanja objavljuju se u vodecim medunarodnim casopisima.
· 1990: Pocinje izvoz proizvoda i svake godine se sve viąe povecava.
· Od 1992. Kuba potpisuje sporazum "Biodiversidad" koji je ratifikovan 1994.
· 1995: pocinju da se razvijaju istorijski oblici prodaje: transfer tehnologija, ugovori o razvoju uz rizik sa stranim firmama i proizvodno trgovinskim udruľenjima.
· Proizvodi i tehnike kubanske biotehnologije danas su zastupljeni u viąe od 40 zemalja.

Postoje sporazumi o transferu tehnologije ili pregovori koji su u toku sa 14 zemalja:
Indija: 4 transfera, 4 proizvoda
Kina: 2 transfera, 4 proizvoda
Brazil: 2 transfera, 2 proizvoda
Egipat: 4 transfera, 1 proizvod - pregovori u toku
Malezija: 6 transfera
Iran: 4 transfera, 4 proizvoda
Rusija: 1 transfer, 1 proizvod
Juľna Afrika, 1 transfer, 1 proizvod
Tunis, 1 transfer, 1 proizvod
Alľir, 1 transfer, 3 proizvoda
Velika Britanija - Belgija: 1 transfer, 1 proizvod
Venecuela: 1 transfer, 2 proizvoda - pregovori u toku
Meksiko, 1 transfer, 1 proizvod.

Novi trgovinski i proizvodni pregovori sa 10 zemalja:
Malezija, Holandija, ©panija, Brazil, Venecuela, Vijetnam, Meksiko, Ukrajina, Nemacka i SAD (u ovom slucaju vode se pregovori o upotrebi kubanske antimeningokokne vakcine i prvi kontakti za eventualna klinicka ispitivanja sa vakcinom EGF protiv raka pluca).

Centri kubanske biotehnologije vec su registrovali:
24 proizvoda - biofarmakoloąki i vakcine
49 najrazvijenijih farmakoloąko-generickih proizvoda
5 proizvoda za lecenje SIDE
15 novih medicinskih aparata
24 sistema za dijagnostiku

I pored ovih rezultata, naucno istraľivanje i dalje nastavlja sa radom na 60 projekata.

Od novih proizvoda na kojima se vrąe naucna istraľivanja, moľemo istaci:
29 novih vakcina, od 8 vakcina protiv raka, 4 se vec klinicki ispituju, ne samo na Kubi, vec i u Kanadi, Argentini i Engleskoj.
Najnoviji 21 proizvod za lecenje raka koji se pridruľuju onim poznatim 28 citostaticima koje ce nova linija poceti da proizvodi.

Centri kubanske Biotehnologije podneli su zahteve za patente za 150 pronalazaka, ąto ukupno iznosi 505 patenata. Cetiri od ovih patenata nagradeni su medaljom Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

Mnogobrojni politicari, naucnici i poslovni ljudi posetili su kubanske biotehnoloąke ustanove. Samo jedan od ovih najvaľnijih centara primio je 2000. godine 1520 posetilaca, od toga 484 su bili iz SAD-a.
Vrata naąih istraľnih centara su otvorena za svaku ustanovu medunarodnog karaktera.
Kuba je u zvanicnoj i javnoj noti predloľila vladi SAD-a tri znacajna nacrta sporazuma koji su unosniji za SAD nego za Kubu, s obzirom na razliku u znacaju problema i jedne i druge zemlje.
Jedan - Nacrt sporazuma o migratornim temama
Dva - Nacrt sporazuma o saradnji u borbi protiv nelegalne prodaje droge i psihotropskih supstanci
Tri - Nacrt programa za bilateralnu saradnju u borbi protiv terorizma.
Nismo dobili nikakav odgovor. Moľda se odgovor nalazi u optuľbi da proizvodimo bioloąko oruľje. Koga misle sa ovim da zaplaąe?

Opominju nas da prestane svaka saradnja sa "odmetnickim" drľavama koja se moľe primeniti na proizvodnju bioloąkog oruľja i da se u potpunosti poątuju sve obaveze na osnovu Konvencije o bioloąkom oruľju.
Koja je to medunarodna organizacija koja odlucuje o tome koja je zemlja odmetnicka, a koja ne?
Koju normu iz Konvencije o bioloąkom oruľju je Kuba prekrąila?
Znaci li to da osim kriminalne blokade, teľe da nam zabrane trgovinu lekovima i upotrebu najzdravijih i najplemenitijih proizvoda koji su plod talenta naąih naucnika, da bi ih stavili u sluľbu zdravlja gradana bilo koje zemlje na svetu?
Ne ľeli li moľda vlada SAD-a neki dodatni bilateralni sporazum na one koje je Kuba predloľila: saradnja u borbi protiv bioloąkog oruľja. Predloľite to. Mi bismo bili spremni da to uvrstimo u listu projekata za koje se joą ceka odgovor.

®ao nam je, gospodine Bolton. Posle laľi, kleveta, obmana i uvreda izrecenih u vaąem govoru od 6. maja, ľao nam je ąto cemo morati da Vam odgovorimo da Vi nemate nikakvog morala da opominjete Kubu, a joą manje da tim recnikom i pretecim tonom neąto zahtevate. Isto tako, ne moľete da Kubi delite lekcije iz politike i morala.
U svakom slucaju, Vi i Vaąa vlada biste mogli da se ugledate na pristojnost i dostojanstvo kubanskog ponaąanja. Uveravam Vas da Vam necemo niąta naplatiti za taj transfer tehnologije.

10. maj 2002. godine