GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE KUBE, FIDELA KASTRA RUSA, NA OTVORENOJ TRIBINI REVOLUCIJE U ZNAK PROTESTA I GNU©ANJA PROTIV BLOKADE, PRETNJI, KLEVETA I LA®I PREDSEDNIKA BU©A, ODR®AN NA GLAVNOM TRGU "CALIXTO GARCIA", HOLGUIN, 1. JUNA 2002.

Dragi sunarodnici Olgina, Granme, Las Tunasa i citave Kube:

20. maja, dana poniľavajuceg spektakla auditorijuma iz Majamija, bila je prava ironija sluąati gospodina W. Buąa kako energicno govori o nezavisnosti i slobodi - ali ne za Portoriko, vec za Kubu - kao i o demokratiji - ali ne za Floridu, vec za Kubu. Gospodin W. se posebno osvrnuo na odbranu privatne svojine, kao da ona ne postoji na Kubi.

Shvatio sam da godine prolaze. Kako su daleko ona vremena kada je jedan covek toplog glasa i ubedljivih reci, u invalidskim kolicima, govorio na mestu predsednika SAD-a i ulivao poątovanje: bio je to Frenklin Delano Ruzvelt. Nije se ponaąao kao neki hvalisavac ili svadalica; niti su SAD u to vreme bile hegemonijska super sila kao ąto su to danas. Etiopija je bila okupirana. U ©paniji je izbio krvavi gradanski rat. Kina je bila napadnuta, dok je naci-faąisticka opasnost pretila svetu. Ruzvelt, koji je po mom miąljenju bio istinski drľavnik, borio se da izvuce svoju zemlju iz pretece izolacije.

U to vreme sam bio ucenik ąestog ili sedmog razreda. Imao sam nekih 12 ili 13 godina. Roden sam na selu gde nije bilo ni elektricne struje, a do njega se dolazilo jedino na konju, blatnjavim putevima. U toku godine, provodio sam mesece izmedu segregacijskog internata u Santijago de Kubi - citaj seksualni aparthejd, decaci na beskonacnoj udaljenosti od devojcica, odvojeni u ąkolama, udaljenim jedne od drugih za citavu svetlosnu godinu, i kratkih letnjih raspusta, a najduľi letnji raspust provodio sam u Biranu.

Mi, koji smo bili privilegovani, imali smo ąta da obucemo, obujemo i pojedemo. Bili smo okruľeni velikim siromaątvom. Ne znam koliko je veliki ranc gospodina W. ali se secam da je moj otac posedovao viąe od 10 000 hektara zemlje, ąto skoro ne predstavlja niąta. Ostala ogromna prostranstva koja su iznosila od 110.409 do 115.079 hektara - vlasniątvo West Indies Sugar Company i United Fruit Company - nalazile su se oko naąeg porodicnog imanja.

Kada bi neki predsednik SAD-a najavio svoj govor, to bi bilo isto kao da su rekli da ce govoriti sam Gospod Bog. To je bilo logicno, jer sve ąto je odatle dolazilo bilo je lepo, dobro, korisno, pocev od ľileta za brijanje do lokomotive, od razglednice Kipa slobode pa do kaubojskih filmova koji su toliko oduąevljavali decu i odrasle. Osim toga, "odatle nam je stigla nezavisnost i sloboda".

Tako su govorili desetinama hiljada poljoprivrednih radnika i seljaka bezemljaąa sa onih teritorija gde su u jednom delu godine dobijali posao da pleve i seku ąecernu trsku. Bosi, loąe obuceni i izgladneli, ľiveli su pod terorom seoske ľandarmerije koju su osnovali nadzornici, opremljeni Springfild puąkama, dugackim i uzanim macetama, teksaąkim ąeąirima i konjima, koji su sejali strah kod naąih neuhranjenih radnika svojom impozantnom pojavom, nemilosrdno suzbijajuci njihov i najmanji nagoveątaj ątrajka ili protesta.

Na tim ogromnim prostranstvima polja, baraka, koliba od palminog liąca, u osiromaąenim selima i fabrikama ąecera, povremeno bi se naąla neka bedna ucionica na 200 ili 300 dece, bez knjiga, sa jako malo ąkolskog materijala, a nekad i bez ucitelja. Samo su u krugu velikih fabrika bili jedan ili dva lekara koji su lecili uglavnom porodice administratora i visokih funkcionera stranih kompanija ąecera.

S druge strane, namnoľila su se neka cudna strucna lica, sa ne viąe od tri ili cetiri razreda ąkole - pravi mudraci medu nepismenom masom, cesto prijatelji ili slucajni posetioci seoskih porodica - koji su bili zaduľeni po pitanju izbora gradana. Vadili bi glasacke listice i obavezivali birace. Bili su to politicki narednici.
Seljak nije prodavao svoj glas, ali bi pomagao "svom prijatelju".
Onaj koji bi imao viąe para i angaľovao viąe politickih narednika, sigurno bi postao, osim izuzetaka, pobednicki kandidat na zakonodavne poloľaje u drľavi ili na drugim funkcijama, ąto opątinskim, ąto provincijskim.
Kada bi se na nekim od tih izbora odlucivalo o smenjivanju predsednika - a nikad politickog i druątvenog sistema, ąto je bilo nezamislivo - i kada bi doąlo do sukoba interesa, onda bi seoska ľandarmerija odlucivala o rukovodiocima.

Najveci deo stanovniątva je bio nepismen ili polupismen; zavisio je od bednog radnog mesta koji bi mu dao gazda ili neki politicki funkcioner. Nije bilo nikakve druge opcije za gradane, cak nisu posedovali ni osnovno neophodno znanje da bi mogli da odlucuju o sve sloľenijim temama druątva i sveta.

O istoriji naąe otadľbine poznavao je samo mit koji su usmeno prenosili ocevi i dede o proąlim i junackim borbama iz kolonijalnog doba, ąto se na kraju ispostavilo da je velika sreca. Medutim, kako bi narod mogao da shvati ąta su ustvari predstavljale one tradicionalne politicke partije, upravljane oligarhijama u sluľbi imperije? Ko bi im objasnio? Gde bi to mogli da procitaju? U kojoj ątampi? Kojim slovima? Kako im to preneti?
Briljantan i herojski napor intelektualaca levicara, koji su postigli zadivljujuci uspeh pod tim uslovima, sudarao se o neprobojni zid novog imperijalnog sistema i viąevekovnog stecenog iskustva vladajucih klasa da drľi narod u stanju potcinjenosti, eksploatacije, zbunjenosti i podeljenosti.

Jedino pravo na vlasniątvo, koje je poznavalo skoro celokupno stanovniątvo Kube do 1959, bilo je pravo vlasniątva velikih stranih kompanija i njihovih saveznika nacionalne oligarhije na ogromne zemljiąne posede, prirodna bogatstava zemlje i pravo na vlasniątvo velikih fabrika, na javne sluľbe od ľivotnog znacaja, banke, skladiąta, luke, privatne bolnice i ąkole koje su pruľale svoje kvalitetne usluge minimalnom broju privilegovanog stanovniątva.

Sudbina mi je dodelila cast da se upravo ovde rodim, na sadaąnjoj teritoriji ove provincije, a ako je to mesto udaljeno od ovog trga 54 kilometara, uspomene su mnogo bliľe, na samo 10 milimetara ili na 10 sekundi u mom secanju.

Na tim ogromnim imanjima ąecerne trske vidao sam samo desetine hiljada seljaka bezemljaąa ili posednike zemljiąta bez tapije, kojima su jahaci na teksaąkim konjima stalno pretili ili proterivali, a u najboljem slucaju, morali su da placaju ogromne rente.
U gradovima sam vidao veoma malo vlasnika stanova u kojima su ľiveli, a za koje je stanovniątvo placalo visoke kirije. Nisam video bolnice, ąkole za narod i njihovu decu, nisam video mnoątvo lekara i nastavnika, samo se beda, nepravda i ocaj svuda primecivala. Kubanskom narodu je zaplenjena i oduzeta sva imovina.

Trebalo je vratiti se u makiju. Trebalo je pokidati lance. Trebalo je izvesti istinsku revoluciju. Trebalo je da budemo spremni da pobedimo ili umremo. To smo i ucinili.

Socijalisticka revolucija je stvorila viąe vlasnika nego ąto ih je kapitalizam stvorio na Kubi tokom vekova. Danas su stotinu hiljada seljackih porodica vlasnici svoje zemlje, a da za to ne placaju cak ni porez. Ostalih stotine hiljada je poseduje na besplatno uľivanje i obraduju je individualno ili kolektivno, vlasnici su maąina, radionica, stoke i ostalih dobara.
Najvaľnije je sledece: Revolucija je pretvorila kubanski narod u vlasnika svoje sopstvene zemlje. Ono ąto je iskorenila, bilo je vlasniątvo nad osnovnim sredstvima za proizvodnju, finansijskim ustanovama i ostalim sluľbama od ľivotnog znacaja, do tada u rukama pljackaąa i eksploatatora naroda koji su se bogatili na znoju radnika, ili su ih iskljucivo koristili privilegovani i bogati, dok su siromaąni i crnci bili iz toga iskljuceni.

Nostalgija za imovinom koju moľe da oseti ąef imperijalne vlade, moľda bi bila joą veca kada bi video da su sada, osim seljaka, milioni porodica u gradovima vlasnici stanova u kojima ľive i za koje ne placaju cak ni porez.

Kao jedna istorijska potreba za prevazilaľenje nasledene nerazvijenosti, Kuba saraduje sa stranim kompanijama u onim proizvodnjama u kojima ne bi mogla da ucestvuje sa svojim sopstvenim tehnologijama i sredstvima, ali nijedna medunarodna finansijska ustanova ili strani privatni kapital ne odreduje naąu sudbinu.

Nijedan cent nece dospeti u dľepove Kastra i njegovih pristalica.
Nijedan visoki kubanski revolucionarni lider nema ni dolara ni u jednoj banci, niti privatnih deviznih racuna na Kubi i van nje ili racune na necije tude ime.
Nijedan od njih nije podmitljiv. To veoma dobro znaju stotine stranih firmi koje posluju na Kubi. Nijedan od njih nije milioner, kao ąto je gospodin predsednik SAD-a, cija je mesecna plata skoro duplo veca od godiąnje plate svih clanova Drľavnog saveta i Ministarskog saveta Kube.
Nijedan od njih ne bi mogao da se nade na dugackoj listi mnogobrojnih neoliberalnih prijatelja gospodina W. u Latinskoj Americi, olimpijskih prvaka u malverzaciji i kradi. Ono malo njih koji ne potkradaju javne fondove i poreze drľavi, kradu suficit od siromaąnih i izgladnelih i svake godine ubijaju na stotine hiljade dece Latinske Amerike koja bi se mogla spasiti - to je sistem o kome gospodin W. maąta da nametne Kubi. Njegova uvreda je besplatna. Nemojte posle da se ľalite zbog naąih oątrih odgovora.

Prestanak eksploatacije ljudskih bica i borba za istinsku jednakost i pravdu predstavlja i predstavljace cilj jedne revolucije koja nikada nece prestati da to i bude.

Kubanska revolucija ostvarila je veliki podvig u celoj zemlji, a joą veci u dragoj i junackoj istocnoj oblasti koja je bila najsiromaąnija i najzaostalija. Tri od pet istocnih provincija koje su poslale na ovaj istorijski protestni skup viąe od 400 000 borbenih i oduąevljenih gradana - Olgin, Granma, Las Tunas - postigli su za kratko vreme druątvene i humane rezultate, bez premca u svetu.

Navodim neke podatke o tome ąta su imali i ąta imaju, pre i posle pobede Revolucije:
Stopa smrtnosti dece: pre - viąe od 100 na hiljadu ľivorodenih; danas - 5,9 - stopa mnogo niľa nego u SAD-u.
Ocekivani ľivotni vek po rodenju: pre - 57 godina; danas - 76.
Broj lekara: pre - 344; danas - 10.334.
Zdravstvene ustanove: pre - 46; danas - 4.006.
Bolnicki kreveti: pre - 1.470; danas - 12 000.
Ucitelji: pre - 1.682; danas - 77.479.
Univerzitetski centri: pre - 0; danas - 12.
Broj nepismenih: pre - 40,3%; danas - 0,2%.
Broj ucenika sa zavrąenim ąestim razredom: pre - 10% od samo 34% dece ąkolskog uzrasta koja su pohadala drľavne ąkole; danas - pohada 100% i zavrąava 99,9%.
Televizori za audiovizuelno obrazovanje: pre - 0; danas - 13.394.
Oprema za kompjutersko obrazovanje, pocev od predąkolskog pa do ąestog razreda: 5.563 koje koriste 237.510 dece.
Viąe od 27 000 mladih izmedu 17 i 30 godina koji nisu bili zaposleni, pohadaju predavanja srednjeg i viąeg stepena u nedavno osnovanim ©kolama za integralno usavrąavanje mladih, za ąta dobijaju novcanu nadoknadu.
Ove tri provincije imaju 62 muzeja, 68 domova kulture, 21 umetnicku galeriju i 72 bibilioteke.

Sva kubanska deca, nezavisno od prihoda svojih roditelja i boje koľe, imaju obezbedenu visokokvalitetnu i sve bolju zdravstvenu zaątitu, od rodenja pa do kraja ľivota, kao i obrazovanje, od predąkolskog uzrasta pa do diploma doktora nauka, a da za to ne placaju ni 1 cent.

Nijedna zemlja Latinske Amerike nije ni blizu Kubi po pitanju ovih navedenih pokazatelja i mogucnosti. U naąoj otadľbini nema deteta da prosi na ulici ili da radi da bi preľiveo, da ne moľe da ide u ąkolu, niti ima droge koja truje i uniątava adolescente i mlade.

To nije tiranija, kako to naziva gospodin W. To je pravda, istinska jednakost medu ljudskim bicima, opąte znanje i kultura bez koje nema, ne moľe da bude, niti ce biti prave nezavisnosti, slobode i demokratije nigde na zemaljskoj kugli.

Gospodina W. trebalo bi da bude sramota kada navodi druątva, u kojima vladaju korupcija, nejednakost i nepravda razorene neoliberalnim modelom, kao primer nezavisnosti, slobode i demokratije!

Za gospodina W. jedina demokratija je ona gde se novcem sve reąava i gde oni koji mogu da plate veceru od 25 000 dolara po osobi - ąto predstavlja uvredu za milijarde ljudi koji ľive u siromaąnom, izgladnelom i nerazvijenom svetu - su oni koji ce reąavati probleme druątva i sveta i koji treba da odlucuju o sudbini jedne velike zemlje kao ąto su SAD i ostalih zemalja na planeti.

Nemojte da ste glupi, gospodine W. Poątujte inteligenciju onih koji su sposobni da razmiąljaju. Procitajte neka od onih 100 000 pisama koja su Vam poslali naąi pioniri. Ne vredajte Martija. Ne pozivajte se uzaludno na njegovo sveto ime. Prestanite da pronalazite prigodne fraze za Vaąe govore. Poątujte druge da bi vas drugi poątovali.
Zlocinacka blokada koju nameravate da pooątrite, uvecava cast i slavu naąeg naroda na koga ce se obruąiti Vaąi genocidni planovi. Uveravam Vas u to.

Sunarodnici: Pred opasnostima i pretnjama; Neka ľivi, danas viąe nego ikada, Socijalisticka revolucija!

Otadľbina ili smrt!
Pobedicemo!