GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE KUBE, FIDELA KASTRA RUSA, POVODOM ZAVR©ENE OBUKE U VECERNJIM ©KOLAMA ZA UCITELJE ZA OSNOVNO OBRAZOVANJE. POZORI©TE "KARL MARKS", HAVANA, 2 SEPTEMBAR 2002.

Dragi svrąeni učitelji osnovnog obrazovanja,
Sunarodnici,

U istoriji formiranja nastavnog osoblja u naąoj zemlji nikada se nije desilo neąto tako značajno kao ąto je ovo diplomiranje.

Danas dobijaju diplome za zavrąenu obuku za učitelje osnovnog obrazovanja 5.329 mladih: 3.526 iz Havane, osposobljeni za podučavanje u glavnom gradu zemlje na kursevima u ąkoli "Salvador Aljende" i u jednoj sličnoj, "Melena del Sur"; 513 za provinciju Havana, podučavani u ąkoli "Visente Peres Noa" iz Kajmita; 240 za Matanzas, podučavani u "Salvador Aljende"; 513 za Sienfuegos, podučavani u "Manuel Ernandes Osorio" u istoj provinciji; i 537 za Siego de Avila, u ąkoli "Kandido Gonsales" u pomenutoj provinciji.

Pozvani su na ovu dodelu diploma hiljadu učitelja iz prestonice i iz Matanzasa koji su se ąkolovali na prvim kursevima pomenute ugledne ąkole koja se nalazi u Melena del Sur, a koji već poseduju viąe od godinu dana iskustva kao vaspitači.

Na ove cifre koje se odnose na ąkole, posebno osmiąljene u raznim provincijama za tu svrhu, pridodajemo i 2.607 diplomiranih učitelja osnovnog obrazovanja na Viąim Pedagoąkim Institutima u ostalim provincijama u zemlji, u nameri da se dostigne kapacitet od 20 ucenika po jednoj učionici. Stotinu njih ih sada prestavlja u ovom činu.

U isto vreme, u ąkoli "Eduardo Garsija Delgado", opątina Bojeros, deleći obimni prostor tog objekta sa joą jednom ąkolom, formirali su se 1.218 učitelja za informatiku koji će predavati ovu materiju u osnovnim ąkolama glavnog grada.

U cilju drľanja nastave iz informatike u svim osnovnim ąkolama u zemlji, ąkolovalo se u ovim vecernjim ąkolama 10.856 učitelja.

I na kraju, za eksperiment učinjen u okviru srednjeg obrazovanja, ąkolovalo se 89 profesora u Kohimaru.

Za manje od dve godine, na ovaj način priključeno je u prosvetu 21.099 mladih entuzijasta, dobro pripremljenih da pruľaju svoje usluge unutar prosvetne revolucije duľ celog Ostrva.
Moľemo proceniti da ovo odgovara stvaranju viąe od 20 hiljada novih, pristojnih i obećavajućih radnih mesta za mlade na Kubi.

Ovde ne uključujemo one koje se normalno ąkoluju na Viąim Pedagoąkim Institutima, a kojih je u proąloj ąkolskoj godini bilo 3.141 sa univerzitetskom diplomom.

Ideja sa učiteljima za osnovno obrazovanje, proąirena kasnije i na druge obrazovne aktivnosti, pojavila se u septembru 2000. godine. Iako je Kuba, prema ispitivanjima UNESCA i drugih institucija, uveliko zauzimala prvo mesto na ovom ąkolskom nivou među svim zemljama Latinske Amerike, sa skoro udvostručenim prosekom u znanju u odnosu na učenike ovih zemalja, u Havani, prestonici Republike, znanje osnovaca jedva dostiľe polovinu znanja koja poseduju deca u najrazvijenijim provincijama naąe zemlje.

U ovom gradu se javila velika kriza u prosveti, a posebno sa učiteljima u osnovnoj ąkoli. Razlozi mogu biti različiti: Uslovi u ąkolskim objektima bili su kritični, pogorąani zbog nestaąica za vreme specijalnog perioda. Prosečni broj đaka na jednu učionicu iznosio je 40, a u stotinak njih izmedu 40 i 50.

Ambiciozni program za izgradnju ąkolskih objekata u prestonici, osmiąljen krajem osamdesetih - s obzirom da je Revolucija pravedno odlučila da izgradnja ąkola u ostalim delovima drľave ima prioritet - bio je onemogućen posle pada socijalističkog bloka i pooątrenih ekonomskih sankcija od strane Sjedinjenih Američkih Drľava.

U naąem velikom glavnom gradu uvek je bilo viąe mogućnosti za učenje i zaposlenje nego u drugim delovima zemlje. Roditelji, koji su upravo oni koji se najviąe ľale kada nema dovoljno nastavnika u ąkoli, savetovali su svoju decu da se ne opredeljuju za učiteljski poziv.

Ovome bi se moglo dodati i visina plate, bez ikakve poviąice tokom devedesetih godina, ne samo zbog pomenutih ekonomskih teąkoća, već i zbog izuzetno visoke cifre od stotinak hiljada zaposlenih u prosvetnom sektoru u zemlji, ąto znači, da je svako povećanje plate zahtevalo izdvajanje značajne sume iz drľavnog budľeta, tako da je do nekog poboljąanja doąlo tek u poslednjim godinama.

Nastavna sluľba u osnovnim ąkolama uspela je da se odrľi zahvaljujući heroizmu, samoodricanju i poľrtvovanosti nekoliko hiljada učitelja, većina njih sa univerzitetskim diplomama i dugogodiąnjim staľom koji su se, izborivąi se sa svim teąkoćama, odrľali na svojim radnim mestima ispunjavajući svetu duľnost prenoąenja znanja i vaspitavanja u posebno teąkim uslovima u kojima se nalazila naąa prestonica.

Delovalo je da je problem nereąiv, a predstavljao je i izazov za Revoluciju koja se istovremeno izlagala velikim opasnostima radi nezavisnosti, nacionalnog identiteta, dostignutih pobeda i budućnosti Otadľbine.

Kao ąto je uvek slučaj, nesrećne okolnosti udvostručavaju hrabrost, ustrajnost, patriotizam i snove naąeg junačkog naroda.
Usred idejnih bitaka, iskrsavali su i napredovali ubrzanim ritmom socijalni, prosvetni i kulturni programi. Desetine njih već treba da startuju.

Joą pre nego ąto je započela neprekidna bitka protiv podmukle i surove otmice kubanskog dečaka od jedva pet godina, među braniocima nacionalnog identiteta i kulture u medijskim i kulturnim sektorima zemlje zavladao je nemir pred neprestanom, rastućom i ruąilačkom kulturno-imperijalističkom invazijom čije ľrtve su bile naąa zemlja i svet. Ovi faktori, zajedno sa blokadom i ostalim političkim i ekonomskim agresijama, bili su odlučujući u junačkoj borbi gde danas prosvetna revolucija predstavlja glavni branik.

Obrazovanje predstavlja od pobede Revolucije i predstavljaće jedan od glavnih ciljeva naąe epske borbe za jedno istinsko pravedno druątvo, slobodno i humano. Doľivljeno iskustvo i postignuti rezultati dovoljni su argumenti.
Ono ąto je započelo opismenjavanjem naroda koji je u većini bio potpuno nepismen ili polupismen, dok je deset odsto mladih i odraslih ljudi zavrąavalo prvih ąest razreda, narod čija kulturna politika nije prelazila granice nametnute od strane ekonomskog eksploatatorskog sistema, laľ i ideje nametnute naąem narodu, sve to počinje da se transformiąe u najizvanrednije iskustvo u obrazovnom i kulturnom razvoju ikad poznatom u istoriji bilo kog druątva.

Za manje od dve godine, revolucionarni odgovor i trud ovih mladih učitelja za osnovno obrazovanje, koji su danas zavrąili nastavu u večernjim ąkolama, onih koji su već diplomirali i njihovih briljantnih profesora, zajedno sa podvigom koji su ostvarili graditelji i ceo narod, sastojao se u tome ąto su sa minimumom ekonomskih sredstava pretvorili glavni grad Kube, grad koji ima viąe od dva miliona stanovnika, u prvi na svetu jer će od sutra, 3. septembra, sve njegove osnovne ąkole imati maksimum 20 đaka na jednu učionicu, nedostiľan san čak i najrazvijenijih zemalja u svetu.
Ovaj uspeh će za kratko vreme dostići i cela zemlja, mada ostale provincije već imaju 20 ili manje đaka po učionici zahvaljujući prethodnim uloľenim naporima.

Sagledajmo ovaj podvig kao naąu prvu veliku pobedu i jednostavan početak dugog, ali naprednog i plodonosnog puta koji mora preći naąe obrazovanje u narednim godinama.

Naąem obrazovanju treba dosta promena. Iz sopstvenog iskustva znam da sam već kao odrastao čovek razmiąljao mnogo o tome koliko bih stvari voleo da sam naučio, a da me nisu naučili, koliko izgubljenog vremena, koliko dogmatskih i formalnih metoda, koliko uproąćavanja, koliko zaostalosti u načinu prenoąenja znanja!

Godine su proąle. Smatram da danas učitelji znaju nove i efikasnije metode.
To se ogleda u talentu i znanju naąe dece pokazanom na otvorenim tribinama, u njihovom izraľavanju preko različitih sredstava komunikacije.

Svet se dosta promenio u poslednjim decenijama i pojavila su se neverovatna sredstva za prenoąenje informacija i saznanja koja se uglavnom koriste, iz komercijalnih razloga, za iskrivljenje i otudenje uma, čak i za uniątavanje onog najboljeg ąto su učitelji, profesori i sami roditelji (a oni su ili bi trebalo da budu prvi vaspitači) usadili u decu i odrasle.

Teľimo da, ąto je viąe moguće, koristimo ta sredstva kao instrumente za nauku i umetnost podučavanja i vaspitavanja. Ta sredstva, međutim, ne mogu da zamene, a joą manje da nadmaąe, majku, oca, vaspitača ili vaspitačicu.
Vaspitavati, to je ključna reč.

Hose de la Lus i Kabaljero, slavni kubanski filozof pedagogije, zapisao je ovaj pojam zlatnim slovima pre neąto viąe od veka i po i ukazao da nije isto podučavati i vaspitavati, a da vaspitavati ume samo onaj ko bi bio ľivo evanđelje.

Za mene vaspitavati znači posejati vrednosti, usaditi i razviti osećanja, transformisati mala stvorenja koja dolaze na svet pomoću imperativa prirode, često u suprotnosti sa vrlinama koje najviąe cenimo, kao ąto je solidarnost, hrabrost, plemenitost, bratstvo i druge.

Vaspitavati znači prevladavanje svesti u ljudskoj vrsti nad instinktima. Nekada to izrazim jednom veoma grubom frazom: pretvoriti ľivotinjicu u ljudsko biće.
Roditelji treba da su prvi u vaspitavanju svoje dece. A da bi se zagarantovalo vaspitanje dece, treba prvo zagarantovati vaspitanje njihovih roditelja.

Mladi svrąeni učitelji, u vaąim rukama je najvaľniji zadatak ljudskog druątva. Porodice predaju u vaąe ruke ono ąto im je najmilije, svoje najveće blago i iskrenu nadu. Revolucija vam nudi najveću privilegiju, najveću druątvenu odgovornost, najplemenitiju i najhumaniju od svih duľnosti; daje vam i daće sva potrebna sredstva. Od individualnog i kolektivnog truda zavisice i najveće druątveno priznanje.

Pogreąno miąljenje o tome da je naąa omladina izgubila interes za učiteljski poziv sada je opovrgnuto, a da niko od ovih mladih nije liąen slobode izbora.
Nikada neće izbledeti iz vaąih sećanja osmeh i neľnost dece koje cete podučavati, zahvalnost njihovih roditelja i porodica i duboko priznanje celog druątva.

U ranom dobu vaąih ľivota dobijate dostojan i obećavajući posao.
®ivećete od sopstvenih prihoda, zaradenih sopstvenim znojem i vaąom stvaralackom inteligencijom. Svi ćete moći da zauzmete, ako to i naumite, najviąa počasna mesta u ustanovama visokog obrazovanja, da budete magistri i doktori; roditelji će prestati da se brinu o budućnosti svake od njihove dece, danas ovde prisutne.
Otadľbina će vam biti zahvalna, a svet će vam sa divljenjem odati priznanje.

Sutra, 3. septembra, samo u prestonici Republike, viąe od 170 hiljada dece, od predąkolskog uzrasta do ąestog razreda, dočekaće vas raąirenih ruku u svojim novim i blistavim ąkolama u glavnom gradu Republike. Stotine hiljada dece iz Avile, Sijenfuegosa, Matanzasa, Havane i drugih provincija Kube, raąiriće svoje ruke da prime u zagrljaj svoje ucitelje, podučavane u večernjim ąkolama ili ąkolovane u viąim pedagoąkim centrima Ministarstva prosvete.

Budite kao vaspitači ľivo evandelje o cemu je sanjao Hose de la Lus i Kabaljero!
®iveo Socijalizam!
Otadľbina ili smrt!
Pobedićemo!