GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE KUBE, FIDELA KASTRA RUSA, NA ZVANICNOM OTVARANJU
©KOLSKE 2002 - 2003. GODINE. TRG REVOLUCIJE, 16. SEPTEMBAR 2002.

Radnici i studenti u prosveti,
Građevinski stručnjaci i dobrovoljci,
Partijski kadar, Omladinska organizacija i ostale masovne organizacije koje su učestvovale u građevinskom poduhvatu 779 ąkola,
Direktori preduzeća i ustanova koje su sarađivale u ovim velikim radovima,

Danas, 16. septembra, kao ąto smo i predvideli, zvanično se otvara ąkolska godina i odlučno se objavljuje potreba da nastavimo da sprovodimo, do njenih krajnjih posledica, radikalnu obrazovnu reformu. Viąe od elementarne obaveze prema čovečanstvu i socijalnoj pravdi, ovo je za naą narod i imperativ naąe epohe i naąe budućnosti.
Od uspeha koji postignemo imaće koristi mnogi drugi narodi u svetu.

Borba za nacionalno oslobođenje donela je sa sobom iskorenjjivanje nepismenosti, dovodenje učitelja i ąkola u svaki kutak zemlje, transformaciju edukativnog sistema i njegovog sadrľaja, raznovrsnost u podučavanju, stvaranje i razvoj obrazovanja tehničkog i stručnog karaktera, povećanje broja i rasprostranjenost univerziteta po celoj zemlji, uspostavljanje specijalnog obrazovanja za desetine hiljada dece i adolescenata kojima je to bilo potrebno i učinila je da srednje i viąe obrazovanje bude dostupno svim mladima tako ąto je omogućila na stotine hiljada stipendija i drugih obrazovnih programa koji su sprovodeni takvim ritmom kakav svet joą nije upoznao.

Primenjivane su nove metode u svakoj etapi da bismo se izborili sa teąkoćama i preprekama, naizgled nepremostivim, uprkos neprekidnim subverzivnim i agresivnim akcijama iz inostranstva, oątroj i nemilosrdnoj ekonomskoj blokadi i pokuąaju tehničkog i naučnog izolovanja koji su trajali viąe od četiri decenije i joą uvek traju.

Sagrađeno je i opremljeno na hiljade ąkola svih vrsta. Podučeno je na stotine hiljada učitelja i profesora. Nije zanemareno ni formiranje kadrova za odbranu Otadľbine i Revolucije. Iz vojnih stručnih ąkola i akademija naąih Revolucionarnih oruľanih snaga izaąlo je na hiljade vojnih lica viąeg stepena, koji su svoj patriotski duh, internacionalizam i hrabrost pokazali u herojskim i pobedonosnim misijama izvrąenim unutar i van zemlje.

Veličanstven je bio obrazovni poduhvat ostvaren prvog januara 1959. koji se ogleda u samoj činjenici da je na svakog svrąenog učenika ąestog razreda - čiji je broj tada jedva prelazio 400 hiljada - Revolucija izvela na put i poducila po dva univerzitetska stručnjaka ili intelektualca.

Veliki broj naučnika koji danas radi u stotinak centara ili ustanova za istraľivanje sa kojima raspolaľe naąa zemlja, potvrđuje postignuti napredak. Zbog toga neki govore o prvoj i drugoj prosvetnoj revoluciji koje su prethodile sadaąnjoj etapi.

Neka je slava i hvala muąkarcima i ľenama koji su izveli takve poduhvate! Bez ogromnog kapitala u ljudstvu koji je Revolucija stvorila ne bi moglo ni da se sanja o velikoj prosvetnoj revoluciji koju Kuba danas sprovodi i čiji će rezultati prevazići sve granice naąe zemlje.

Ono ąto smo učinili do danaąnjeg dana polazilo je od univerzalno prihvaćenih koncepata i metoda nastalih u elitnim druątvima najbogatijih i najrazvijenijih kapitalističkih zemalja. Revolucija je bez svake sumnje unela sopstvene obrasce koji su bili u skladu sa postavljenim ciljem omasovljavanja ąkolovanja koje bi obuhvatilo sve građane, a posebno decu i mlade.

Sada se radi na usavrąavanju ostvarenog zadatka, ali na osnovu potpuno novih ideja i koncepata. Sada traľimo ono, ąto po naąem miąljenju treba da predstavlja, i predstavljaće, jedan obrazovni sistem koji će sve viąe doticati pitanje jednakosti, potpune pravde, samopoątovanja i moralnih i druątvenih potreba građana u modelu druątva koji je kubanski narod zacrtao sebi da stvori.

Takvi ciljevi nikada neće biti dostupni kapitalističkom druątvu. Ne postoji za to, niti će ikada postojati potrebna doza humanizma i solidarnosti u jednom takvom druątvu čiji će pokazatelji obrazovanja i kulture, bez obzira na sve njihovo bogatstvo i tehnologiju, sve viąe zaostajati u odnosu na Kubu.
To već nepobitno pokazuju mnogi od tih pokazatelja.

Puna svest o potrebi jedne radikalne obrazovne reforme u naąoj zemlji nastala je pre skoro tri godine, kada smo bili primorani da pokrenemo ceo narod i traľimo podrąku medunarodnog javnog mnjenja, pa čak i samog američkog naroda, u borbi protiv nehumane i ogromne nepravde nanete jednom kubanskom ocu, siromaąnom, poątenom i ponosnom radniku, tako ąto su mu oteli sina od pet godina, koji je bio ľrtva jedne tragedije, kao i mnoge druge tragedije koje se često događaju kao posledica ubilačkog Zakona donetog pre viąe od 35 godina sa ciljem da podstiče ilegalne izlaske iz zemlje i istu destabilizuje.

Samo učeąće dece i omladine na marąevima i otvorenim tribinama, njihovi potresni govori i osećanja solidarnosti i patriotizma, ąto je rezultat poľrtvovanog napora njihovih učitelja i profesora, u uskoj saradnji sa roditeljima, veoma je uticalo da se pokaľe veći interes i paľnja problemima i teąkoćama izazvanim specijalnim periodom - nestaąica knjiga, blokova za crtanje i ąkolskog materijala - kao i problemima koji bi mogli ątetno delovati na briljantno obrazovanje koje su naąa deca, adolescentni i mladi stekli zahvaljujući edukativnim programima naąe Revolucije.

Znali smo da Kuba uveliko zauzima prvo mesto među svim zemljama Latinske Amerike. Njena deca su posedovala skoro duplo veće znanje iz glavnih predmeta osnovnog obrazovanja: Jezik i Matematika.
To je priznato od međunarodnih organizacija. U traľenju podataka i u razmiąljanjima na svakodnevnim sastancima na kojima su učestvovali, zajedno sa partijskim kadrovima, i Omladinska organizacija i masovne organizacije, predstavnici i vođe pionira i učenika srednjeg i viąeg stepena, dolazili smo do zaključaka i detaljno razmatrali postojeće propuste, probleme, teąkoće i nedostatke koji su, i pored postignutih uspeha, ątetili obrazovni sistem, a uz to i rezultate koje druątvo kao ąto je naąe je trebalo i moglo da dostigne na svim poljima koja, su ustvari, najuzviąeniji i najpoľeljniji ciljevi ovog druątva.

Iz različitih razloga smanjivao se broj mladih koji su hteli da se upiąu na Pedagoąke institute i postanu nastavnici osnovnih ąkola. Na stotine učionica u prestonici imale su po 40 učenika, a prosek je bio 37. Većina učitelja je imala staľ od 15 do 30 godina. ©kole bi jednog dana odjednom mogle da ostanu bez kvalifikovanog nastavnog osoblja sa najvećim iskustvom.
U srednjim ąkolama bi se javila velika potreba za stručnim profesorima za jedanaest, dvanaest i trinaest predmeta po razredu. Postojala bi samo jedna smena sa mnogo učenika, smanjio bi se sadrľaj predmeta koji se predaje. Navodim samo neke od problema. Ne ľelim da ponovim ostale koje sam već napred izneo.

Bili su prisutni kako objektivni tako i subjektivni faktori. Međutim, glavno je bilo da se prevazidu stari koncepti.
Generalizovani problemi srednjeg obrazovanja u celom svetu ne bi moglo da nam posluľi za utehu.

U idejnoj bici, svakog dana su se među nama rađale nove ideje, a svaka od njih je rađala drugu. Mnoge od njih bile su vezane za obrazovanje, a nije se radilo samo o ąkolskom, već i o ekonomskom, kulturnom i političkom obrazovanju celog naroda. Mere su se, jedna za drugom, donosile u hodu. Svaka nova ideja bila je podvrgnuta prethodnim, ozbiljnim ispitivanjima i eksperimentima pod realnim uslovima. Nije se moglo gubiti vreme i čekati "dok na vrbi rodi groľđe". Sredstva su bila oskudna. Trebalo je traľiti realna reąenja. Novinska hartija koja se koristi za ątampanje materjala za Univerzitet za Sve, za vredna knjiľevna dela ili za sadrľaj okruglih stolova od posebnog značaja, nastala je zbog nedostatka sredstava za ątampanje knjiga.
Sa jednim dolarom mogli su se odątampati materijali po ceni 150 puta jeftinijoj od cene jedne knjige u bilo kojoj knjiľari na svetu.

Moľda je od najvećeg značaja bila ideja da se koriste sredstva za masovnu komunikaciju i audio-vizuelna i kompjuterska oprema za podučavanje dece, adolescenata i odraslih lica u ąkolama i kod kuće.
Uvedeni su u opątu upotrebu televizija i video kao audio-vizuelna sredstva od velikog značaja u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Danas, svaka učionica u čitavoj zemlji ima po jedan televizor: 81.169, a na svakih 100 učenika po jedan video uređaj. Proąle ąkolske godine uvedeno je 44.790 kompjutera i obučeno viąe od 12.000 mladih profesora za drľanje casova iz ove oblasti, ne samo u univerzitetskim centrima, već i u predąkolskim ustanovama (gde su obavljena zanimljiva ispitivanja o sposobnosti dece za usvajanje ove materije), pa sve do dvanaestog razreda ąkole.
Broj seoskih ąkola, elektrificirane za te svrhe pomoću solarnih panoa, dostiľe 2.320.

Ideja da se proąiri univerzitetsko obrazovanje na celu zemlju takođe ce biti od ogromnog značaja. Javila se kao nametnuta potreba zbog desetine hiljada učitelja i profesora večernjih ąkola, socijalnih radnika, umetnickih instruktora, radnika i tehničara viąih kurseva i drugih programa u razvoju, među kojima mnogi od njih će morati da nastave univerzitetske studije na svojim radnim mestima i prebivaliątima.

Nemoguće je sada navesti sve primere. Mnogi od danas ovde prisutnih znaju kako su započeli i razvijali se mnogobrojni programi. Rad je bio intenzivan, a rezultati ohrabrujući.

Prvi zaključak do kojeg smo doąli je taj da je potrebno pod hitno nastaviti i usavrąavati ostvareni napor. Moglo bi se skoro rećii da tek počinjemo.
Potrudiću se da saľeto navedem izvesne podatke.
Troąkovi u prosveti za 2002, uključujući i ostvarene investicije, računa se na 3.121 miliona pezosa, ąto odgovara 11,4% Bruto nacionalnog proizvoda, pokazatelj u kojem smo uvek bili iznad ostalih zemalja hemisfere.

Broj učenika u obrazovnim ustanovama iznosi 2.623.300, od toga 423.277 u internatskom smeątaju, 635.739 u polu-internatskom smeątaju , a 1.564.284 su spoljni učenici.
Predąkolsko i osnovna ąkola: 995.581.
Niľa srednja ąkola: 502.533.
Gimnazija: 161.017.
Specijalne ąkole: 55.668.
Stručno i tehničko obrazovanje, koje ukljucuje formiranje nastavnog osoblja za večernje ąkole, umetničke instruktore, nastavnike fizičkog vaspitanja, stručne umetnicke ąkole i druge: 606.653.
Broj onih koji pohadaju studije na univerzitetskom nivou kroz različite vidove i načine iznosi 201.257.

Učenici ąkola za integralnu obuku mladih izmedu 17 i 30 godina starosti, koji su bili nezaposleni, a sada studiraju i usavrąavaju se primajući od drľave pomoć u skladu sa njihovom ąkolskom spremom, iznosi 100.591.

Naredne nedelje otvoriće se ąkole za najmanje 90.000 radnika ąećerne industrije, čija se radna mesta smanjuju nakon restrukture ove industrije zbog niskih i pogubnih cena ovog proizvoda na međunarodnom trľiątu, ąto je zemlji donelo velike neto gubitke u konvertibilnim valutama. Oni će dobijati pristojnu nadoknadu na osnovu zarade koju su ranije primali, a istovremeno će sticati ąiroka opąta znanja koja će podići njihovo samopoątovanje i biće od velike koristi i za zemlju i za radnike. Prvi put u istoriji stvara se radno mesto za učenje.

Broj učitelja i profesora u sluľbi sa kojima danas zemlja raspolaľe, a koji sprovode ove programe: 222.286.
Ukupan broj radnika u sektoru obrazovanja, nastavno i nenastavno osoblje: 433.200.
Broj obrazovnih centara: 13.343.

U toku poslednjih 18 meseci, u celoj zemlji izgrađeno je 4.453 novih učionica kapaciteta za viąe od 90.000 učenika. Osnovno obrazovanje u prestonici je već dostiglo idealni cilj od 20 ili manje učenika po jednom učitelju i jednoj učionici. U većini osnovnih ąkola ostalih provincija dostignut je cilj od 20 ili manje učenika na jednog učitelja i jednu učionicu.

U slučaju da se u nekim ąkolama premaąi ovaj broj učenika po učionici, onda će raditi dva učitelja na jedno odeljenje. Ostalo je samo 19.000 učenika osnovnih ąkola na Kubi - ąto čini 2,6% od ukupnog broja upisanih - koji nemaju ovako povoljne uslove za učenje, a ąto će biti prevazideno u toku ove ąkolske godine.

Sada naą najveći izazov predstavlja obrazovanje kod niľih razreda srednjih ąkola. U glavnom gradu Republike postoje 167 ąkola ovog nivoa sa 89.900 upisanih učenika koji imaju samo 657 učionica različitih kapaciteta koji varira izmedu 35, 40 i 50 učenika po učionici. Zbog toga, oko 35.000 učenika raspolaľu slobodnim učionicama samo za jednu smenu, prepodnevnu ili popodnevnu.

Oko 50.000 učenika odlazi u podne kući ili na neko drugo mesto da ruča.
Deo njih se ni ne vrati u ąkolu na ąkolske ili vanąkolske aktivnosti, neke su i fakultativne, a nedostatak rada u dve smene za desetine hiljada upisanih doprinosi tome da se mnogi učenici tog nivoa mogu videti na ulici u vreme nastave.

U srednjim ąkolama glavnog grada potrebno je 200 učionica od po 30 učenika, preduzimanje mera za reąavanje problema oko ručka, usavrąiti organizaciju aktivnosti, povećati disciplinu učenika i da nastavnici i porodica viąe iziskuju od njih da bi se savladali ovi problemi. Sa spremnoąću čitavog sadaąnjeg nastavnog osoblja ovog stepena obrazovanja, koji su odlučili da predaju dva ili viąe predmeta, sa pojačanjem od viąe hiljada integralnih profesora večernjih ąkola koje upravo obučavamo, i uz optimalno koriąćenje savremenih raspoloľivih audio-vizuelnih sredstava, adolescenti ce u ovom značajnom periodu svog ľivota, udvostručiti znanje koje mogu i treba da steknu.
Ostale provincije se suočavaju sa sličnim problemima na tom stepenu obrazovanja koji će odlucnim i upornim naporima biti prevaziđeni.

Zaąto je Kuba pozvana da ima vrhunsko mesto u svetskom obrazovanju? Poređenje viąe nije moguce izvrąiti sa Latinoameričkim zemljama i ostalim zemljama Trećeg sveta.

Razmotrimo podatke koji stiľu različitim putevima o stanju u obrazovanju u samim razvijenim zemljama i uporedimo ih sa podacima u naąoj zemlji.
Stopa ąkolovanja u osnovnom obrazovanju:
Kuba 100; ©panija 100; Francuska 100; Holandija 100; Italija 100; Japan 100; Norveąka 100; Portugal 100; ©vedska 100; Danska 99; Velika Britanija 99; Finska 98; Kanada 95; Sjedinjene Drľave 95; Irska 92 i Nemačka 86.
Izvori: UNESCO i Euridice.

Procenat ućenika koji zavrąi peti razred:
Kuba 100; Nemacka 100; Danska 100, Finska 100; Japan 100; Norveąka 100; Kanada 99; SAD 99; Francuska 99; Italija 99; ©panija 98; ©vedska 98; Irska 97 i Portugal 97.
Izvori: UNICEF, UNESCO.

©kolski uspeh u matematici:
Treci razred: Kuba 78.2; Kanada 54.4; Engleska 40.2; Island 34.1; Irska 53.7; Japan 77.4; Norveąka 31,6; Portugal 45.4; ©kotska 44; SAD 54.6 i Holandija 59.6.
Cetvrti razred: Kuba 81.6; Kanada 70.4; Engleska 53.2; Island 56.9; Irska 71.3; Japan 86.7; Norveąka 63.7; Portugal 60.7; ©kotska 62.4; SAD 70.3; Holandija 83.4.
U trećem razredu smo iznad svih.
U cetvrtom razredu smo iza Japana i Holandije.
Izvori: OSDE i UNESCO.

Postojanje edukativnih kanala:
Imaju: Kanada i Japan
Nemaju: Danska, ©panija, SAD, Finska, Francuska, Irska, Norveąka, Holandija, Portugal, Engleska i ©vedska.
Izvor: Objavljena informacija.

Kuba poseduje neąto viąe nego ąto je Edukativni kanal. Emituje dnevno od 10 do 12 sati edukativnog materijala putem dva nacionalna kanala i dodatno koristi Edukativni kanal u punom razvoju. Ovaj kanal već obuhvata glavni grad Republike i veliki deo provincija Havane i Santijaga de Kube. Dospeće i do svih glavnih gradova provincija i do većih gradova u zemlji, kao i do većeg dela seoskih područja pre nego ąto se zavrąi ova ąkolska godina.
Imaće mnogo viąe časova ąkolskog emitovanja kao dela jednog sistema koji je organski vezan za sve nivoe i vrste obrazovanja u zemlji.
Nigde u svetu ne postoji neąto slično.
Izvor: Objavljeni podaci.

Postojanje televizora u svim učionicama:
Ima: Kuba
Nemaju: Nemacka, Kanada, Danska, ©panija, SAD, Finska, Francuska, Irska, Italija, Japan, Norveąka, Holandija, Portugla, Engleska, ©vedska.
Radi se o opąte primenjenom obrazovnom metodu koji postoji samo u naąoj zemlji.
Izvor: Objavljeni podaci.

Nastavno osoblje na broj stanovnika:
Kuba 1:42.23; Danska 1:53.6; Portugal 1:54.7; ©vedska 1:55.4; Francuska 1:62.7; Irska 1:64.6; Kanada 1:66; SAD 1:67.7; ©panija 1:68.5; Holandija 1:69.6; Japan 1:77.8; Nemacka 1:78.7; Finska 1:79.2; Italija 1:83.5 i Engleska 1:83.95.
Izvor: UNESCO.

Maksimalan broj učenika po učionici u osnovnom obrazovanju:
Kuba 20; Kanada 25; ©panija 25; Norveąka 25; Engleska 25; Danska 28; Nemacka 30; SAD 30; Finska 30; Francuska 30; Japan 30 i Portugal 30.
U slucaju Nemačke i SAD, ne postoji jedinstveni pokazatelj za citavu zemlju i varira od drľave do drľave.
Izvor: Objavljeni podaci.

Kao ąto se moľe proceniti, vec smo daleko iznad najrazvijenijih zemalja u većini osnovnih obrazovnih pokazatelja. Skoro da nismo ni svesni da smo vodeći. Oni nemaju ni najmanju mogućnost da nas premaąe na bazi svog druątvenog i ekonomskog kapitalističkog modela. Kako se budu razvijali sadaąnji projekti i uklonili nedostaci i teąkoće, tako ćemo mi imati joą veću prednost.

Ovim obrazovnim pokazateljima pridruľiće se napori desetine hiljada umetničkih instruktora čije je formiranje već započelo, doći će do prave eksplozije u svim granama umetničke aktivnosti i na intelektualnom polju, i do brzog napretka naąeg naroda u opątoj integralnoj kulturi.

Ne radi se o snovima i maąti, već pocinje da se nazire stvarnost.

Vredi boriti se za njih!
Otadľbina ili smrt!
Pobedićemo!