PORUKA VRHOVNOG KOMANDANTA FIDELA KASTRA RUSA, PREDSEDNIKA DRŽAVNOG SAVETA I VLADE REPUBLIKE KUBE, ŠEFOVIMA DRŽAVA I VLADA ZEMALJA ČLANICA KARIPSKE ZAJEDNICE

Havana, 2. jul 2003.

Ekselencije i poštovani prijatelji,

Nisam ovom prilikom mogao da se susretnem sa svojom braćom iz Karipske Zajednice. Verujte mi da duboko žalim zbog toga, jer za mene ne bi bilo veće satisfakcije od te da podelim ovaj trenutak zanosa i proslavljanja tridesetogodišnjice Karipske Zajednice sa vama, a naročito posle vašeg odgovora na komemoraciju tridesetogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kube i Barbadosa, Gijane, Jamajke i Trinidad i Tobaga. Smatram vaše prisustvo u Havani od 8. decembra kao jedan dokaz prijateljstva i ljubavi koje ste uvek pokazivali prema narodu Kube, na čemu ćemo vam večno biti zahvalni.

Često ne primećujemo sve ono što smo postigli. Možda ćete se, pošto svedete račune za ovih 30 godina postojanja Karipske Zajednice, usredsrediti na ono što još treba da ostvarite. Mi vam čestitamo na svemu što ste postigli u procesu integracije i jedinstva Karipske Zajednice. Nema druge grupe zemalja na našoj hemisferi koja je postigla ono što je Karipska Zajednica (CARICOM) na političkom, ekonomskom i socijalnom polju.

Pomno pratimo sadašnje napore za stvaranje jedinstvenog tržišta i privrede Zajednice i Karipskog pravosuđa, kao i ostale inicijative usmerene na suočavanje, sa pozicije jedinstva, sa izazovima globalizacije na koju pozivaju saveznice koje zastupaju spoljne i hegemonijske interese.

Siguran sam da će vaše savetovanje na tridesetogodišnjici osnivanja Karipske Zajednice predstavljati podsticaj ovim plemenitim ciljevima. Za to ćete, kao i uvek, moći da računate na bezrezervnu i bezuslovnu aktivnu i konkretnu pomoć Kube.

Ovo je dobra prilika da ponovim predloge za saradnju koje smo najavili 8. decembra prošle godine u Havani. Od tada se naša saradnja neprestano razvija na polju obrazovanja, zdravstva i ostalim. Trenutno se novi studenti zemalja CARICOM spremaju da započnu studije medicine i druge studije na kubanskim univerzitetima.

Koliko sreće i poverenja nam uliva saznanje o uspesima i napretku ovih mladih koji se ustrajno pripremaju da služe svojim narodima!

Pridružujemo vam se u odbrani interesa malih ekonomija i u protestu zbog posebnog i diferenciranog tretmana, što su do dan danas otvoreno ignorisale najmoćnije zemlje.

Osim toga, vezuje nas i najdublje uverenje da smo obavezni da branimo osnovne principe međunarodnog prava i da se odvažno suprotstavimo svakoj akciji čiji je cilj da to ignoriše.

Nikakve okolnosti neće promeniti interes i volju Kube da produbi veze prijateljstva i saradnje sa bratskim zemljama Kariba. Nećemo štedeti napore u postizanju regionalne intergracije i jedinstva naših naroda.

Kao što sam izjavio za vreme susreta u Havani 8. decembra, "mi, karipske zemlje suočavamo se sa izazovom preživljavanja i napredovanja, uprkos najdubljoj ekonomskoj, socijalnoj i politčkoj krizi koju je ikad pretrpela naša hemisfera i svet, i kada neoliberalna globalizacija preti da uništi, ne samo naše pravo na razvoj, već i našu kulturnu raznolikost i naše identitete. Jedini izlaz za naše narode je integracija i saradnja, ne samo među državama, već i putem raznih projekata i regionalnih organizacija."

Ovo bi bila i odlična prilika da održimo novu razmenu mišljenja o teškoj situaciji sa kojom smo morali da se suočimo prilikom nedavnih pojačanih neprijateljskih akcija i pretnji Sjedinjenih Država protiv Kube.

Prolazimo kroz teške i izuzetno opasne trenutke. Istorijski neprijatelji Kubanske revolucije trude se ovih dana da izmisle izgovore koji bi omogućili vladi Sjedinjenih Država da opravda vojnu agresiju na Kubu.

Poznato nam je da na kraju velesili, upornoj u nastojanju da pokaže svoje hegemonijske ciljeve u današnjem unipolarnom svetu, nisu potrebni čak ni prihvatljivi izgovori da bi napala jednu suverenu zemlju.

Bolno iskustvo Iraka rečit je primer. Samo snaga i ispravnost naših ciljeva, jedinstvo naroda, neodreciva odlučnost da se odupremo svakom napadu i međunarodna solidarnost, mogu da spreče agresiju.

Podvrgnuti smo jednom subverzivnom ratu koji krši najsvetije principe međunarodnog prava i drugih normi koje upravljaju miroljubivim zajedničkim životom država.

Nastoje da sruše kubanski ustavni poredak, pokušavajući da stvore fiktivnu opoziciju uz pomoć šake plaćenika.

Zakon o posebnom tretmanu Kubanaca i praksa da primaju na teritoriju SAD-a čak i one koji vrše terorizam i nasilje da bi se domogli američkog tla, dopdrineli su talasu otmica kubanskih aviona i plovila, ozbiljno rizikujući živote nevinih ljudi, u cilju izazivanja migratorne krize koja bi stvorila uslove za agresiju na Kubu.

Podstaknuti antikubanskom retorikom predsednika Buša, upravo je najavljeno osnivanje još jedne organizacije u Majamiju koja podržava međunarodnu blokadu Kube i "multilateralnu" vojnu intervenciju protiv naše zemlje.

Evropska Unija, u želji da popravi odnose sa SAD-om, narušene zbog rata sa Irakom, pridružila se ovoj agresivnoj politici protiv Kube.

Povlačenje zahteva za priključenje Sporazumu iz Kotonua predstavlja odgovor na odluku Evropske Komisije da obustavi razmatranje ovog predmeta koje je, osim toga, bilo podređeno i neprihvatljivim uslovima.

Kuba će uvek biti zahvalna svojoj braći sa Kariba na pruženoj podršci prilikom našeg zahteva za ulazak u Kotonu.

Naš interes da budemo zajedno sa vama i sa zemljama Afrike i Pacifika, učinio je daje ddje da na kraju podnesemo pomenuti zahtev za priključenje.

je da u poslednjem trenutku podnesemo zahtev za prijem.

Mogao sam da iskoristim ovaj susret, draga braćo, da bih vam govorio o nekim osnovnim zadacima kojima smo se potpuno predali.

Mogao sam da vam govorim o ogromnom naporu koji se danas ulaže na Kubi u podizanju opšte integralne kulture celog naroda na nivo bez presedana, o desetinama programa, koji su u toku, za povećanje kapaciteta i mogućnosti nastave naše dece i mladih, i o drugim bezbrojnim socijalnim programima u primeni; sve su to iskustva koja mogu da budu izuzetno korisna za karipske zemlje, a koja bi mi rado stavili vama na raspolaganje.

Mogao sam da vam govorim i o gigantskoj borbi za oslobođenje petorice kubanskih heroja, podvrgnutih ponižavajućem i brutalnom zatvoru u SAD-u, a jedini zločin je taj što su branili svoju otadžbinu i borili se protiv terorizma.

Što se Kube tiče, dragi prijatelji, ponavljam sa potpunim ubeđenjem, da bilo koje da su nove agresivne namere imperije, kubanski narod neće ustuknuti u svojoj borbi za bolju budućnost, da ćemo se držati postojano naših principa, da ćemo i dalje ići napred. Kuba ima ujedinjen narod, spreman da se bori i pobedi.

Naši jučerašnji snovi danas su već postali stvarnost na koju smo ponosni.

Naši današnji snovi isto će postati predivna starnost. Ne sumnjamo ni najmanje u to.

Uprkos agresijama, blokadama, pretnjama, neumornim zalaganjem našeg naroda, neuništivom čvrstinom naših ideja i principa, i uz neprocenjivu pomoć stotine miliona muškaraca i žena celog sveta, sigurni smo da ćemo i dalje pobeđivati.

Osim toga, ohrabruje nas vera da odbranom naše nezavisnosti, našeg prava na razvoj, našeg puta izabranog slobodnom i suverenom voljom kubanskog naroda, branimo i ona ista prava za sve male narode, kao što su oni na Karibima, koji bi jednog dana mogli isto da budu ugroženi od prepotencije imperije.

Uz bratski zagrljaj,
Fidel Kastro Rus