REČI KOJE JE VRHOVNI KOMANDANT, FIDEL KASTRO RUS, PRVI SEKRETAR CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIČKE PARTIJE KUBE I PREDSEDNIK DRŽAVNOG SAVETA I SAVETA MINISTARA, UPUTIO KUBANSKOM NARODU, PLEMENITOM NARODU SJEDINJENIH DRŽAVA I SVETSKOM JAVNOM MNJENJU, NA POČETKU MARŠA BORBENOG NARODA, PRED AMERIČKOM INTERESNOM KANCELARIJOM (SINA), 24. JANUARA 2006, »GODINE ENERGETSKE REVOLUCIJE NA KUBI«.

(Stenografska verzija – Državni savet)

Upalio se natpis. Kako su hrabre bubašvabe! Izgleda da im je Buščić naredio (smeh).

Dragi sunarodnici:
Na početku marša pred perfidnom i provokatorskom kancelarijom imperije, želim da ponovim ono što sam rekao u nedelju kao završnicu mojih reči upućenih herojskom narodu naše drage otadžbine, plemenitom narodu SAD i svetkom javnom mnjenju:

»Vlada SAD smišljeno teži sledećim ciljevima:

»Prvo: da oslobodi teroristu, Luisa Posadu Karilesa, koga su vlasti te zemlje, uključujući i oca sadašnjeg Predsednika, obučile i iskoristile kao počinioca monstruoznih zločina protiv naroda Kube. Ta odvratna ličnost bila je od 1961 g. regrutovana i obučavana da izvršava specijalne misije u plaćeničkoj invaziji na zaliv Svinja; kasnije je obučena da izvršava strašna teroristička dela protiv Kube, za šta je brižljivo bio pripreman zajedno sa Orlandom Bošom, koga je Buš otac amnestirao dok je bio Predsednik; pripremljen je za učešće u «Operaciji Kondor», međunarodnoj terorističkoj organizaciji koja je počinila odvratne zločine protiv latinoameričkih ličnosti; organizator je i intelektualni autor sabotaže i eksplozije tokom leta vazduhoplova «Kubane de Aviasion», koja je, 6. oktobra 1976 g, na Barbadosu, oduzela živote 73 osobe; bio je od strane CIA oslobođen zatvora u Venecueli, 18. avgusta 1985 g.; odmah se povezao sa prljavim ratom protiv Nikaragve, isporučujući oružje iz Salvadora i prebacujući drogu u SAD istim avionima koji su dovozili oružje. Luis Posada Kariles je uvek održavao tesne veze sa obaveštajnim organima SAD i različite vlade te zemlje su ga, preko takozvane Kubansko-američke fondacije, finansirale i koristile tokom više od 4 decenije, u nastojanju da ubiju Šefa kubanske države. Bio je oslobođen zalaganjem sadašnjeg predsednika SAD, putem pomilovanja koji je potpisala predsednica Paname, Mireja Moskoso, 2. avgusta 2004 g. Odveden je pod zaštitom Vlade SAD u jednu centralno-američku zemlju i dobio dozvolu da tajno uđe na američku teritoriju, što je i učinio između 18 i 20. marta 2005 g., na jahti «Santrina», kojom je upravljao poznati terorista Santiago Alvares, koji je danas, začudo, takođe zatvorenik zbog prenosa oružja i teških prekršaja zakona o bezbednosti SAD. Niko na svetu ne može da negira te istine.

«Drugo: Sadašnja vlada SAD je potpuno propala u svojim planovima da ekonomski izoluje i uguši Kubu, ne prihvata svoj poraz i postaje opasno nestrpljiva.

«Treće: Vlada SAD je učinila sve moguće da zadovolji želje kubansko-američke terorističke mafije, koja je predsednika Džordža V. Buša, putem prevare na Floridi, dovela do spornog predsedništva u toj zemlji.

«Četvrto: Predsednik Buš i njegova vlada su preuzeli obavezu prema jezivom planu tranzicije za Kubu, grubo mešanje u suverenitet naše zemlje, koji bi je odveo vekovima unazad.

«Peto: Vlada SAD je usvojila sve mere za lišavanje Kube potpuno legitimnih sredstava, sprečavajući svaku pošiljku novčanih doznaka, pozivajući čak i na nehumani postupak zabrane ili maksimalnog otežavanja poseta građana tog porekla iz SAD, kubanskim rođacima.
«Šesto: Vlada SAD, zbog pritisaka kubansko-američke mafije, među prvim koracima predlaže otvoreno kršenje Migracionog sporazuma sa Kubom.

«Sedmo: Vlada SAD traži izgovore da bi po svaku cenu sprečila prodaju poljoprivrednih proizvoda Kubi, što se odvija u rastućem obimu, pri čemu je naša zemlja tokom pet godina na vreme isplaćivala svaki cent, nešto što ta vlada nije smatrala mogućim za jednu napadnutu i blokiranu državu.

«Osmo: Vlada SAD, nezadovoljna odlukom koju je usvojio predsednik Karter, 30. maja 1977 g., namerava da silom prekine sadašnje minimalne diplomatske odnosa sa Kubom. Grube provokacije koje se vrše iz njihove Interesne kancelarije u Havani, nemaju niti mogu imati drugi cilj.

«Vlada predsednika Buša vrlo dobro zna da nijedna vlada na svetu ne može da prihvati tako pokvarenu uvredu svom dostojanstvu i suverenitetu.

«Ponašanje i odgovor Kube na provokacije imperije će biti apsolutno mirni, ali ćemo svom snagom našeg morala udariti na uvrede i biti spremni da odgovorimo svim oružjem i da prolijemo i poslednju kap krvi da bi smo odbili bilo kakvu vojnu agresiju nemirne i brutalne imperije koja nam preti. Niko neka ni na trenutak ne zaboravi ono grandiozno obećane Bronzanog titana: ko pokuša da se domogne Kube skupljaće prašinu sa njenog tla natopljenog krvlju, ako ne pogine u borbi» (Aplauzi).

Posmatraću ovaj marš zajedno sa vatrenim pionirima i studentima koji sa Antiimperijalističke tribine – nešto malo dalje – podstiču naš hrabri i borbeni narod, koji danas maršira pred ovom perfidnom i provokatorskom kancelarijom, kao što će marširati u borbi protiv bilo kog agresora.

Otadžbina ili smrt!
Pobedićemo!
(Ovacije).