GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE KUBE, FIDELA KASTRA RUSA, ODR®AN NA OTVORENOJ TRIBINI REVOLUCIJE NA TRGU LOS OLIVOS U SANTI SPIRITUS, 25. MAJA 2002, KAO ZNAK PROTESTA PROTIV BLOKADE, KLEVETA I PRETNJI VLADE SAD-a PROTIV KUBE

Dragi sunarodnici,

Samo cu par minuta da vas pozdravim i da ovom prilikom ukratko uputim nekoliko reci, pre svega americkom narodu.

Naąa borba nije usmerena, niti ce ikad biti, prema narodu SAD-a. Moľda ni ne postoji zemlja koja docekuje americke gradane sa poątovanjem i gostoprimljivoącu koje im ukazuje Kuba.

Mi smo ljudi od ideja, a ne zajednica fanatika. Nikad Kuba nije okrivila niti raspirivala mrľnju prema narodu SAD-a zbog agresija koje smo pretrpeli od njihovih vlada. To bi se kosilo sa naąim politickim doktrinama i sa naąom internacionalnom sveącu, dokazanom tokom niz godina, a svakim danom sve viąe ukorenjenom u naąem shvatanju.

Ako je otadľbina covecanstvo, kao ąto je izrekao Marti, mi smo gradani sveta i braca svih naroda na ovoj planeti. Njihova deca, mladi, stari ljudi, muąkarci i ľene, su takode naąi, nezavisno od ekonomskih, politickih, verskih i kulturnih ideja svakog od njih.

Iako je na odnose izmedu kubanskog i americkog naroda dosta uticala bujica klevetnicke propagande i manipulisanih informacija, oni su se poboljąavali iz dana u dan, narocito otkada je 80 % americkih gradana podrľalo povratak otetog decaka svojoj porodici i otadľbini.

Oduvek sam mislio, polazeci od mojih razmiąljanja o najnovijoj istoriji te zemlje, da americki narod moľe da podrľi zla dela - a cesto je to i cinio - ali da je za to prethodno trebalo da bude obmanjivan. Iako su za vreme rata u Vijetnamu bolne slike, koje je svakodnevno gledao, beľivotnih tela americkih mladica vracenih u svoju zemlju, doprinele u visokoj meri da shvate uzaludnost, nepravdu i besmisao tog rata, u slucaju decaka nije se desilo niąta slicno. Upoznat o surovoj nepravdi koja se cinila ovom detetu preko sopstvenih mas-medija, americki narod nije oklevao da se stavi na stranu onoga ąto je bilo pravedno. To Kuba nikad nece zaboraviti!

Istinski boli saznanje da ovaj narod, plemenitog karaktera, pokuąavaju da obmane davoljim izmiąljotinama o tome da se u laboratorijama, u kojima naąi poľrtvovani naucnici otkrivaju, proizvode i razvijaju vakcine, lekove i terapeutske metode pomocu kojih se sprecavaju i lece bolesti i poątedjuju nas patnje i spaąavaju nebrojene ľivote, razvijaju programi za istraľivanje i proizvodnju bioloąkog oruľja.

Naizmenicno se govori o kapacitetu za njegovu proizvodnju. Svako naucno-tehnicko znanje je posluľilo tokom istorije za dobro ili zlo. Nikad se u naąoj zemlji nije ni pomislilo na proizvodnju takve vrste oruľja. Naąi naucnici su bili vaspitani u duhu svete misije za zaątitu ľivota, a ne za njegovo uniątavanje.

Kuba ima duplo viąe lekara po glavi stanovnika od najrazvijenijih zemalja zajedno. Nijedna zemlja ne pruľa niti je pruľala besplatno podrąku zdravstvenim sluľbama drugih naroda i nije spasla viąe ľivota, nego ąto je naąa. Narod koji tako postupa, nije niti moľe da bude sklon proizvodnji bioloąkog oruľja.

Viąe od znanja, vaľnija su osecanja, a iznad svega, istina je svetinja.

Dve nedelje posle sramne klevete, doąlo je do samovoljnog ukljucenja Kube u listu zemalja koje podrľavaju terorizam.

Viąe od brige zbog moralne i politicke ątete, koja moľe da proizade iz takvih prostackih optuľbi, boli nas pomisao da bi jedan jedini Amerikanac mogao da poveruje da bi sa Kube moglo da se naąkodi njemu, njegovoj porodici i narodu.

Za 43 godine Revolucije, nijedna kap krvi se nije prolila u Sjedinjenim Drľavama, ni najmanji deo njihovog bogatstva se nije izgubio zbog bilo kakvog teroristickog akta organizovanog na Kubi. Dok obrnuto, hiljade ljudi su izgubili ľivote, a ogromne su cifre za materijalne ątete prouzrokovane naąoj zemlji sa americke teritorije. O tome bi americki narod trebalo da bude obaveąten, umesto ąto ih kljukaju klevetama i laľima.

Jedina istina koja se da zakljuciti iz ovoga je ta da bi od Kube narod SAD-a mogao da dobija vakcine, lekove i medicinske tretmane koji bi zasigurno spasli mnoge ľivote ili bi posluľili da se povrati blagostanje i zdravlje kada bude prestala apsurdna zabrana trgovinske razmene.To ąto je ova saradnja moguca, rezultat je vec odavno iskorenjene nepismenosti i visoko dostignutog stepena obrazovanja, tako da Kuba sve viąe postaje zemlja, ne samo ljudi sa velikim umetnickim i intelektualnim talentima, vec i zemlja pedagoga, naucnika i na stotine hiljada gradana sposobnih da svojim razvijenim znanjem stvaraju bogatstva.
Ovo je dokaz o tome ąta se sve moľe uraditi i pored nasledene nerazvijenosti zemlje i najduľe ekonomske i finansijske blokade koju je ikada doľiveo i jedan narod.

Isto tako nas boli kada vidimo americki narod pritisnut klimom terora koja naruąava njegov ľivot, ogranicava njegovu sposobnost za stvaranjem, oteľava mu uobicajene aktivnosti i pogada njegovu ekonomiju.

Ne ľelim da iskoristim ovaj trenutak da bih kritikovao ono ąto je moglo da se uradi, a nije ucinjeno u cilju sprecavanja uľasnog zlocina od 11. septembra; ne raspolaľem sa dovoljno elemenata za rasudivanje.

Kao voda jedne zemlje, koja je bila prinudena da se brani tokom viąe od 4 decenije od hiljada teroristickih aktova, mogu da potvrdim da raspirivanje neprestane panike nije pravilan put; to moľe psiholoąki da ąteti stanovniątvu i da pretvori ľivot ove ogromne zemlje u nepodnoąljivi pakao. Rizici teąkih teroristickih akcija postojali su i postoje u SAD-u kao i u bilo kom delu sveta, pre ili posle 11. septembra. Cak i neuravnoteľene osobe, podstaknute vladajucom situacijom, mogu tako neąto da ucine. Politicke vode jedne zemlje ne mogu da se prepuste greąkama iz straha od realnih stanja; mnogo ih je i veoma su razlicita ona koja danas prete ljudskom druątvu.

Od svih preventivnih mera koje mogu da se donesu protiv terorizma, postoje nekoliko osnovnih: obrazovati narod, obaveątavati ga o tim realnim stanjima i opasnostima, ulivati im smirenost i poverenje i potrebna znanja da bi od njega dobio najvecu mogucu efikasnu saradnju u ovoj borbi.

Mi, Kubanci, naviknuti da vodimo bitke zajedno sa narodom, ne moľemo da zamislimo nijednu pobedu bez njegovog uceąca i podrąke.

Osnovni zadatak premorenih voda ovog naąeg kompleksnog sveta, izmedu ostalih obaveza - a da ne zaboravimo na glad, siromaątvo, nerazvijenost, bolesti koje pustoąe citave oblasti, promene klime i ostale nesrece - jeste da razmiąljaju i promiąljaju o uzrocima i korenima koji su izazvali opasnu pandemiju terorizma i da primenjuju zaista efikasne metode za njihovo suzbijanje.

Narod Sjedinjenih Americkih Drľava moľe da racuna na ovaj prijateljski, solidaran i velikoduąan narod u njegovim trenutnim teąkocama i u borbi protiv teroristickog zla.

®iveo politicki i ekonomski sistem zbog kojeg je Kuba postala primer pravde, potpunog suvereniteta, istinske slobode, dostojanstva i junaątva!

®iveo ujedinjeni i uceni patriotski narod koga nijedna sila na kugli zemaljskoj nikad nece uspeti da slomi.

Pobedicemo!