GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE KUBE, FIDELA KASTRA RUSA, NA OTVORENOJ TRIBINI NA TRGU REVOLUCIJE "ANTONIO MACEO", SANTIJAGO DE KUBA, 8. JUN 2002.

Sunarodnici Santijaga de Kube, Gvantanama i citave Kube:

Rekao sam da cemo svi odgovoriti gospodinu W. Buąu. Naąa deca, naą podmladak, mladi studenti; naąi radnici, seljaci, strucnjaci, novinari, istoricari, umetnici, intelektualci, naucnici; bivąi i sadaąnji borci; mladi, odrasli, starci, a posebno majke, sinovi, bliska rodbina svih onih koji su osetili na sopstvenoj i na koľi svojih najbliľih 43 godine brutalnog terorizma, agresije i genocidne blokade od strane Sjedinjenih Drľava protiv naąeg naroda, odbacili su do temelja reci gospodina W. Buąa u Majamiju.

Preterao je u svom govoru, bio je grub, vredao je, lagao i pretio. Samo mu joą treba da ustvrdi da je silno mnoątvo borbenih ljudi okupljenih u Sankti Spiritusu i Olginu, i ovo ogromno okupljanje koje se danas odrľava u Santijago de Kubi, skup junackog naroda koga on pokuąava da "oslobodi", dovodeno na silu.

Moľda se nikada ni u jednoj zemlji nije dogodio takav kolosalan, spreman i jak politicki pokret, kao ąto sam uveren da nikada nijedna tako mala zemlja nije imala postojanost i hrabrost da se suprotstavi tako mocnom protivniku. Radi se o sukobu bez presedana, u jednoj novoj istorijskoj etapi, izmedu snage pravednih ideja i grube snage genocidnih ideja. Kada se nadmocna upotreba sile namece iznad svakog prava, svakog morala i razuma, onda kao jedini moguci ideoloąki oslonac ove sile ostaje demagogija i laľ.

Covecanstvo je upoznalo, pre jedva dve trecine veka, gorko iskustvo nacizma. Neradvojni Hitlerov saveznik bio je strah koji je uspeo da nametne protivnicima. Prvo su ga tolerisali kao potencijalnog saveznika i zaątitnika od komunizma. Cinili su mu ustupke. Povratio je Rur, vitalnu zonu za ponovno naoruľavanje, pripojio je Austriju nemackom Trecem Rajhu i zauzeo bez ispaljenog metka veliki deo Cehoslovacke. Poąto je vec posedovao strahovitu vojnu silu, potpisao je 23 avgusta 1939. sa SSSR-om sporazum o nenapadanju, a 9 dana kasnije izbio je rat koji je zapalio citav svet. Nedostatak vizije i kukavicluk drľavnika najmocnijih evropskih sila tog vremena dali su povoda jednoj velikoj tragediji.

Ne verujem da u SAD-u moľe da se uspostavi faąisticki reľim. U okviru njenog politickog uredenja pocinjene su ozbiljne greąke i nepravde, od kojih mnoge od njih joą uvek traju, medutim americki narod poseduje odredene ustanove, tradicije, obrazovne, kulturne i moralne vrednosti koje bi to onemogucile. Opasnost vreba na medunarodnom planu. Tako velika su ovlaącenja i prerogative predsednika i tako je neizmerna mreľa vojne, ekonomske i tehnoloąke moci drľave da, ustvari, usled okolnosti potpuno nezavisnih od volje americkog naroda, svetom pocinje da se upravlja nacistickim metodama i shvatanjima.

Nisam sklon preterivanju i dramatizovanju. Sasvim je realno da se sve viąe osporava i ignoriąe postojanje i uloga Organizacije Ujedinjenih Nacija.

Kada je gospodin W. Buą 20. septembra 2001. objavio da ce se svako ko ne podrľi njegov ratni plan protiv terorizma smatrati teroristom i da ce biti meta napada, otvoreno je ignorisao prerogative OUN i preuzeo, na osnovu svoje vojne velesile, ulogu gospodara i policajca sveta. Nama, kojima je bliska marksisticka literatura, taj dan je bio Buąov Osamnaesti Brimer. Buduci istoricari trebalo bi da utvrde kakva je bila reakcija politickih lidera ogromne vecine zemalja. Panika i strah zavladali su njima.

Ta shvatanja i metode su u suprotnosti sa idejom o demokratskom svetskom poretku, zasnovanom na normama i principima koji treba da garantuju bezbednost i mir svim narodima.

Mnogo pre teroristickih akcija od 11. septembra, Buą je namenio pozamaąni budľet za istraľivanje i proizvodnju sve ubojitijeg i savrąenijeg oruľja, kada vec nije bilo ni hladnog rata, niti bivąeg protivnika, a oslabljena drľava koja ga je nasledila nije imala ekonomska sredstva niti borbenu spremnost da se suoci sa ubitacnom snagom jedine postojece supersile.

Zaąto je i zbog cega izraden ovaj kolosalni program za naoruľanje?
Na dan nedavne proslave 200-godiąnjice Vojne Akademije na Vest Pointu, veoma poznate po znacajnoj ulozi u vojnoj istoriji SAD-a, gospodin Buą je odrľao huąkacki govor povodom diplomiranja 958 vojnih pitomaca za ovu godinu. Tamo se obratio Sjedinjenim Dľavama i celom svetu.

Neka shvatanja koja je izneo na tom skupu odraľavaju njegova razmiąljanja, kao i razmiąljanja njegovih najbliľih savetnika, koja su bila prisutna mnogo pre surovih dogadaja od 11. septembra, a danas sluľe kao odlicno opravdanje za neąto ąto je vec i tad predstavljalo neobicno, opasno, neprihvatljivo i neodrľivo poimanje sveta:

"Ako cekamo da se ove pretnje u potpunosti ostvare, nacekali bi se".
"U svetu u koji smo uąli jedini put ka bezbednosti je put delovanja. A ovaj narod ce stupiti u akciju."
[...]
"Zbog naąe bezbednosti potrebno je da transformiąemo vojnu silu kojom cete vi rukovoditi, silu koja treba da bude spremna za neposredni napad u bilo kom mracnom kutku sveta. A naąa bezbednost zahtevace da budemo spremni za preventivni napad kada god bude potrebno da se brani naąa sloboda i naąi ľivoti."
"Moramo da otkrijemo teroristicke celije u viąe od 60 zemalja... Zajedno sa naąim prijateljima i saveznicima treba da se suprotstavimo ąirenju terorizma, kao i reľimima koji ga podrľavaju, u zavisnosti od svakog slucaja."
[...]
"Poslacemo diplomate svuda gde bude bilo potrebno, a poslacemo i vas, naąe vojnike, gde vi budete bili potrebni."

"Necemo prepustiti bezbednost Amerike i mir u svetu na milost ąacice terorista i ludih tirana. Iskorenicemo ovu straąnu pretnju iz naąe zemlje i celog sveta."
"Pojedine zabrinjavaju reci koje se koriste kada se govori o dobru i zlu, nisu dovoljno diplomatske, a ni uctive. Ne slaľem se sa tim. Nalazimo se pred sukobom izmedu dobra i zla i Amerika ce zlo uvek nazivati svojim imenom. Sukobljavajuci se sa zlom i sa anarhijskim reľimima, mi ne stvaramo problem vec ga otkrivamo. Predvodicemo svet u borbi protiv ovog problema."
[...]

"Generacije vojnika sa Vest Pointa bili su planirani i obucavani za borbe sa Sovjetskom Rusijom. Upravo sam se vratio iz jedne nove Rusije, zemlje u potrazi za demokratijom i naąe saveznice u ratu protiv terorizma."

Kao ąto se moľe primetiti, u govoru se nigde ne pominje Organizacija Ujedinjenih Nacija, nijedna recenica koja se odnosi na pravo naroda na bezbednost i mir, na potrebu postojanja jednog sveta gde vladaju norme i principi, samo se govori o savezima medu silama i o ratu, ratu i ratu, u ime mira i slobode, reci koje iz njegovih usta zvuce laľno i prazno kao mehurici od sapunice. Ceo govor je proľet sladunjavim velicanjem ąovinizma, superiornoącu kulture, slave i moci njegove zemlje.

Bedni insekti nastanjeni u 60 ili viąe zemalja sveta, koje je izabrao on, njegovi intimni saradnici, a u slucaju Kube, njegovi prijatelji iz Majamija, njega uopąte ne zanimaju. Oni cine "mracni kutak sveta" koji moľe da bude meta njihovih "iznenadnih i preventivnih" napada. Medu njima je i Kuba koja je, osim toga, ukljucena medu one koje podrľavaju terorizam. A povrh toga, tu je i cinicna izmiąljotina da proizvodimo bioloąko oruľje, ne obaziruci se na cinjenicu da ceo svet zna da se radi o kolosalnoj laľi.

U cemu se razlikuje ova filozofija i ove metode filozofije od nacistickih metoda?
Zaąto toliko vlada strepi i cuti?

Nije slucajno to ąto u nekim zemljama Evrope faąisticka desnica jaca svoje snage. Americki narod ne bi ľeleo da im deca budu vaspitana u duhu takve filozofije. Pred takvim kukaviclukom, mnogi narodi sveta polagace svoje najvece nade u sam americki narod. On je jedini koji moľe da zauzda fanatike na vlasti i da im stavi ludacku koąulju, da zaustavi samovolju i rat.
Mnogi narodi su se jednoduąno solidarisali sa njim posle 11. septembra, medu njima i naą narod, plemenit i velikoduąan, a da ga nikakvo licemerje ili strah nije primoralo na to.

®eleli bismo da ti vojni pitomci jednom posete Kubu kao turisti, kada Amerikanci budu slobodni da putuju, ali ne kao osvajaci.

Kome je ustvari pogodovao teroristicki napad od 11. septembra? Onima koje je predsednik Ajzenhauer nazvao vojno-industrijskim kompleksom; onima kojima je bio potreban dogadaj da bi povecali svoj autoritet, doveden u pitanje zbog izborne krade; teroristickoj mafiji Majamija; onima koji ľele da uniąte OUN; koji stvaraju dominantne hegemonijske politike i ľele da prekroje svet kako im se prohte.

Ne mogu uopąte da shvatim kako je neko, nezavisno od funkcije koju obavlja, ľudeci za slavom, vlaącu ili nekim drugim ciljem, promiąljeno dozvolio uľasni zlocin sa Kulama bliznakinjama, iako je to mogao da spreci.

Nazivajuci stvari svojim pravim imenima, kao ąto je gospodin Buą u svom govoru na Vest Pointu potvrdio da voli da cini, smatram da je on, kao neko ko je na funkciji predsednika Sjedinjenih Americkih Drľava, pocinio ozbiljne greąke u upravljanju situacijom koja je usledila tragicnom dogadaju.

Naveącu samo neke prema unutraąnjem i spoljaąnjem redosledu:
Nije nikako trebalo da ąiri paniku u americkom narodu.
Nije trebalo da gubi prisebnost.
Nije trebalo da donosi nepromiąljene odluke, a da cak nije razmotrio ni moguce opcije, koje su moľda viąe obecavale, da su mogli da racunaju na jednoduąnu podrąku svih vlada, najmocnijih religija i glavnih politickih struja levice i desnice.
Nije trebalo da proglasi neprijateljima, a joą manje teroristima, viąe od polovine zemalja Treceg sveta.

Nije trebalo da sledi put koji ce povecati broj fanatika i samoubica u svetu, ozbiljno komplikujuci borbu protiv terorizma. Ono ąto se dogodilo u Palestini, to i dokazuje: za svakog ubijenog Palestinca, broj samoubica se impresivno povecao, pa je ovaj problem doveden do corsokaka.

Nije trebalo da prikriva izveątaje obaveątajne sluľbe koji su do njega doąli, posebno ne onaj od 6. avgusta, ąto je dalo povoda raznim ąpekulacijama i sumnjama svake vrste. Treba biti hrabar i otvoren prema narodu. Niko nece poverovati u dati argument da je to bilo nemoguce iz bezbednosnih razloga. Ko je doľiveo i borio se decenijama protiv hiljada teroristickih planova i akcija proisteklih iz SAD-a, taj odlicno zna kako izgledaju izveątaji obaveątajne sluľbe tog tipa ciji izvori su vrlo dobro zaąticeni od strane onih koji ih sastavljaju i ąalju.

Nije trebalo da se sastaje niti da dozvoli da ovom skupu u Majamiju prisustvuju poznate licnosti koje su organizovale, vodile i izvrąile na hiljade teroristickih akcija na Kubi i u drugim zemljama; a od njih, i nekoliko stotina na samoj teritoriji SAD-a. Nacionalna kubansko-americka fondacija je godinama, sve do 11. septembra, finansirala, organizovala i ąirila bezbrojne teroristicke akcije i planirala ubistva kubanskih rukovodilaca. Danas finansira odbranu, zaątitu i nekaľnjavanje najgorih terorista u ocekivanju da ce Revolucija biti uniątena od strane SAD-a.
Svima je to apsolutno jasno u Majamiju i u Beloj kuci. Takva bliskost sa ovim teroristima liąava gospodina Buąa svakog moralnog autoriteta i diskvalifikuje ga u vodenju borbe protiv terorizma u svetu.

Nije trebalo da dozvoli da se izmisli takva glupa laľ da Kuba razvija bioloąko oruľje. ©to se tice navodne teoretske mogucnosti o njihovoj proizvodnji, ako sve vlade laľu, to ne znaci da su sve vlade laľljive.

Nije trebalo da lansira politicke izazove kubanskom revolucionarnom rukovodstvu jer nije u stanju da odgovori na politicke izazove koje Kuba moľe da mu uputi. To bi bilo kao kada bismo plovili na velikom papirnatom brodu, brodu laľi i demagogije, koji nije otporan na talase i vetrove.

Nije trebalo da postavlja zahteve po pitanjima vezanim iskljucivo za naą suverenitet, niti da upucuje pretnje Kubi, zato ąto kubanski narod nikad nije pokleknuo, niti ce to ikad uciniti, nijednog casa se nije dvoumio ni kada je, oktobra 1962, na stotine nuklearnog oruľja bilo upereno ka naąem ostrvu, uz pretnju da ce ga pocistiti sa lica zemlje. Niko ne pamti da je ijedan kubanski patriota pokleknuo.
Sada gospodin Buą moľe da se nade pred dilemom, da se ispravi ili da pokuąa da zbriąe Kubu sa mape, ąto nije baą tako lako.

Gospodin W. Buą bi trebalo da se bolje informiąe o tome ąta je i kako razmiąlja danas narod Kube, o njihovom stepenu jedinstva, politickoj kulturi i nepokolebljivosti.
Mogao bih joą mnogo toga da dodam ovim razmiąljanjima o zlosretnom govoru od 20. maja i o drugim temama, ali ne ľelim da duľim.
Kao ąto smo i obecali, naą narod je svojom sposobnoącu, istinom i patriotizmom davao prave odgovore. Ali zadatak nije zavrąen: nedostaje odgovor naąih masovnih organizacija. U ponedeljak 10, sastace se tim povodom njihova nacionalna rukovodstva u prestonici Republike. Joą uvek nedostaje odgovor Narodne skupątine, najviąeg organa drľavne vlasti, koja ce mu sigurno odgovoriti veoma uctivo.

Hvala, gospodine Buą. Ucinili ste nam cast priznavąi da ova ustanova postoji i da ce se u 2003. godini odrľati poslanicki izbori.

Medutim, ostalo bi samo da se razjasni joą jedno pitanje: ako su svi izbori na Kubi bili nameąteni, shodno Vaąem govoru, kakav bi onda autoritet imala Skupątina da bi mogla da usvaja promene u Ustavu, kako Vi to zahtevate? Pada nam na pamet da reąenje moľda leľi u tome da Vrhovni sud Kube treba da legalizuje naąe poslanike. To bi bila najveca demokratija!

Sunarodnici Santiaga de Kube i Gvantanama, nezaboravni ratni drugovi sa Monkade, sa planina i dolina, bivąi, sadaąnji i buduci:
U ime onih koji su pali u borbi za nezavisnost i revoluciju i kojima cemo biti verni do poslednjeg daha, cestitam vam na ovom velicanstvenom skupu.

®iveo Socijalizam!
Otadľbina ili smrt!
Pobedicemo!