IMPERIJALIZAM JE NAVEĆA PRETNJA LJUDSKOM PREŽIVLJAVANJU

Govor Predsednika Bolivarske Republike Venecuele, Uga Ćavesa, u Generalnoj skupštini OUN, 20. septembra, 2006 g.

Gospođo Predsednice, Ekselencije, Šefovi država, Šefovi Vlada i visoki predstavnici vlada sveta,

Dobar dan želim svima vama.

Na prvom mestu želim da s puno poštovanja pozovem one koji nisu mogli da pročitaju ovu knjigu da je pročitaju: Noam Čomski, jedan od najuglednijih intelektualaca ove Amerike i sveta, Čomski, jedan od njegovih poslednjih radova: «Hegemonija ili preživljavanje, hegemonija ili preživljavanje. Imperijalna strategija Sjedinjenih Država». Izvrstan rad za razumevanje onoga što se dogodilo u svetu u XX veku, što se danas događa i najveća pretnja koja se nadvila nad našu planetu: hegemonijska pretenzija američkog imperijalizma dovodi u opasnost i samo preživljavanje ljudske vrste.

I dalje upozoravamo na tu opasnost i upućujemo apel i samom narodu SAD i svetu da zaustavi ovu pretnju koja je kao Damoklov mač. Mislio sam da pročitam neko poglavlje, ali, poštujući vreme, dajem to više kao preporuku. Brzo se čita. Jako je dobra, gospođo Predsednice. Vi je sigurno znate. Objavljena je sigurno na engleskom, nemačkom, ruskom, arapskom (aplauzi).

Juče je ovde bio đavo, na istom ovom mestu. Još uvek ovaj sto za kojim me je dopalo da govorim, miriše na sumpor! Juče je gospođe i gospodo, sa ove iste tribine gospodin Predsednik SAD, koga ja zovem «đavo» došao ovde da govori kao gospodar sveta, kao gospodar sveta. Ne bi bio na odmet jedan psihijatar da analizira jučerašnji govor Predsednika SAD. Kao portparol imperijalizma došao je da da svoje recepte u nastojanju da održi sadašnju šemu dominacije, eksploatacije i pljačke naroda sveta. Bilo bi dobro za neki film Alfreda Hičkoka; čak bih predložio i naslov: «Đavolov recept».

Dakle, američki imperijalizam, - i Čomski to ovde kaže sa sjajnom i dubokom jasnoćom – čini očajničke napore da konsoliduje svoj hegemonijski sistem dominacije. Mi ne možemo da dozvolimo da se to dogodi, ne možemo da dozvolimo da se uspostavi svetska diktatura; da se konsoliduje, da se dakle konsoliduje svetska diktatura.

Govor predsednika svetskog tiranina, pun cinizma, pun licemerja, je imperijalno licemerje, pokušaj da se sve kontroliše. Oni žele da nam nametnu demokratski model kako ga oni shvataju: lažna demokratija elite. A osim toga veoma originalan demokratski model: nametnut bombama, bombardovanjem i putem invazija i topova! Kakva demokratija! Trebalo bi pogledati Aristotelove teze, zar ne?

A od onih prvih koji su tamo u Grčkoj govorili o demokratiji, da vidimo koji je to model demokratije, taj koji se nameće preko marinaca, invazija, agresija i bombi.

Kaže juče predsednik SAD, u ovoj istoj Sali, sledeće: «bilo kuda da pogledate, čujete ekstremiste koji vam kažu da mogu da pobegnu od bede i povrate dostojanstvo putem nasilja, terora i mučeništva». Kuda god da on pogleda vidi ekstremiste! Siguran sam da kad tebe brate pogleda, sa tom bojom, poverovaće da si i ti ekstremista. Sa tom bojom. Evo Morales – koji je juče stigao, dostojni predsednik Bolivije – je ekstremista. Imperijalisti svuda vide ekstremiste.

Ne, nismo ekstremisti; ono što se dešava je da se svet budi i svuda se mi narodi bunimo.

Imam utisak, gospodine imperijalistički diktatoru, da ćete ostatak svog života proživeti sa noćnom morom, jer bilo kuda da pogledate, pojavićemo se mi, koji se bunimo protiv američkog imperijalizma, koji vapimo za punom slobodom sveta, za ravnopravnošću naroda, za poštovanjem suvereniteta nacija.

Da, nazivaju nas ekstremistima, bunimo se protiv imperije, bunimo se protiv modela dominacije.

Zatim, gospodin Predsednik je došao da vam se obrati, tako je rekao: «danas želim da se direktno obratim stanovništvu Srednjeg istoka, moja zemlja želi mir...» To je tačno, ako prođemo ulicama Bronksa, ako prođemo ulicama Njujorka, Vašingtona, San Dijega, Kalifornije, bilo kog grada, San Antonija i San Francuska i pitamo ljude na ulici, američke građane. Ova zemlja želi mir. Razlika je u tome što Vlada ove zemlje, Sjedinjenih Država, ne želi mir, želi da nam nametne svoj model eksploatacije i pljačke i svoju hegemoniju putem ratova. To je mala razlika. Želi mir, a šta se dešava u Iraku? Šta se dešava u Libanu i u Palestini? Šta se dešavalo 100 godina, još u Latinskoj Americi i u svetu? I sada pretnje Venecueli, nove pretnje Venecueli, nove pretnje Iranu...Govorio je narodu Libana: «mnogi od vas su videli kako su vaše kuće i vaša naselja bila uhvaćena u unakrsnu vatru». Kakav cinizam! Kakav kapacitet da se bezočno laže pred svetom! Bombe u Bejrutu, lansirane sa milimetarskom preciznošću, zar je to unakrsna vatra? Verujem da Predsednik misli na kaubojske filmove, kada se pucalo iz struka i neko je bivao uhvaćen u unakrsnu vatru. Imperijalistička vatra, fašistička vatra, ubilačka vatra i genocidna vatra, imperije i Izraela protiv nedužnog naroda Palestine i naroda Libana! To je istina! Sada kažu da pate, da patimo jer gledamo njihove razrušene domove.

Najzad, Predsednik SAD je došao da se obrati narodima, došao je da kaže,– ja sam gospođo Predsednice osim toga doneo neka dokumenta jer sam jutros u zoru gledao neke govore i aktuelizovao moje reči -, obratio se narodu Avganistana, narodu Libana: «Narodu Irana kažem..., narodu Libana kažem...narodu Avganistana kažem...». Dobro, čovek se zapita: kao što Predsednik SAD kaže tim narodima «kažem vam...», šta bi ti narodi rekli njemu, kada bi ti narodi mogli da govore? Šta bi mu rekli? Ja ću vam to preneti jer najvećim delom poznajem dušu tih naroda, naroda Juga, pregaženih naroda.

Rekli bi: « Jenki imperijo idi kući», to bi bio vapaj koji bi izbio sa svih strana, kada bi narodi sveta mogli da se samo jednom obrate američkoj imperiji.

Zbog toga smo, gospođo Predsednice, kolege i prijatelji, prošle godine došli ovde u ovu istu salu, kao i svake za poslednjih osam godina i rekli nešto što je danas potpuno potvrđeno i što verujem da ovde u ovoj Sali skoro niko ne bi mogao da ustane da brani: sistem Ujedinjenih Nacija, stvoren posle Drugog svetskog rata – prihvatimo to pošteno – kolabirao je, slomio se, ne valja! Služi da se ovde dođe i drže govori, da se jednom godišnje viđamo, da za to valja, i da se prave jako dugački dokumenti i iznose lepa zapažanja i slušaju lepi govori, kao onaj jučerašnji Evov, kao Lulin, i mnogi drugi, ovaj koji smo sada saslušali, predsednika Šri Lanke i Predsednice Čilea. Da za to valja. Ali su nas ovoj Skupštini pretvorili u čisto debatni organ, čisto debatni, bez ikakve moći da se i najmanje suoči sa strašnom stvarnošću u kojoj svet živi.

Zbog toga ponovo predlažemo, Venecuela ponovo danas ovde predlaže, ovog 20. septembra, da obnovimo Ujedinjene Nacije. Mi smo, gospođo Predsednice, prošle godine dali 4 skromna predloga koje smatramo neodložno potrebnim da ih prihvatimo mi šefovi država, šefovi vlada, naši ambasadori, naši predstavnici i da o njima raspravljamo.

Prvo, proširenje Saveta bezbednosti – juče je baš ovde Lula rekao – kako u kategoriji stalnog sastava, tako i nestalnog, za ulaz novih razvijenih i nerazvijenih zemalja, trećeg sveta, kao novih stalnih članova. To na prvom mestu.

Na drugom mestu, primena efikasnih metoda brige i rešavanja svetskih konflikata, transparentni metodi debate i odlučivanja.

Treće, – i to je zahtev svih –, čini nam se da je osnovno hitno ukidanje tog antidemokratskog mehanizma veta, veta na odluke Saveta bezbednosti. Evo jednog svežeg primera: nemoralni veto vlade SAD je slobodno omogućio Izraelu da razori Liban uprkos svima nama, izbegavajući rezoluciju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija.

Na četvrtom mestu, potrebno je ojačati – uvek smo govorili – ulogu i atribute generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija. Juče nam je generalni sekretar održao praktično oproštajni govor i priznao da se za ovih 10 godina svet iskomplikovao i da su se ozbiljni svetski problemi, glad, beda, nasilje i kršenje ljudskih prava još više pogoršali. To je strašna posledica kolapsa sistema Ujedinjenih Nacija i američke imperijalne pretenzije.

S druge strane, gospođo Predsednice, Venecuela je pre više godina odlučila da vodi tu bitku unutar Ujedinjenih Nacija, priznajući Ujedinjene Nacije kao članica, našim glasom, našim skromnim razmišljanjima. Mi smo jedan nezavisan glas koji predstavlja dostojanstva i traženje mira, reformulisanje međunarodnog sistema; prijavljivanje proganjanja i agresija hegemonizma protiv naroda planete. Venecuela je tako predstavila svoje ime, ova Otadžbina Bolivara je predstavila svoje ime i podnela molbu za mesto nestalnog člana Saveta bezbednosti. Treba da znate: vlada SAD je započela jednu otvorenu nemoralnu agresiju u čitavom svetu u i nastojanju da spreči da Venecuela bude slobodno izabrana i zauzme stolicu u Savetu bezbednosti. Plaše se istine, imperija se plaši istine, nezavisnih glasova, optužujući nas da smo ekstremisti. Oni su ekstremisti.

Ja ovde želim da zahvalim svim onim zemljama koje su najavile svoju podršku Venecueli, čak i kada je glasanje tajno i nije potrebno da to iko najavljuje. Ali verujem da je otvorena agresija američke imperije ubrzala podršku mnogih zemalja, što Venecuelu moralno mnogo jača, naš narod, našu vladu. MERCOSUR je, na primer, kao blok najavio svoju podršku Venecueli, naša braća iz MERCOSURa – Venecuela je sada punopravni član MERCOSURa sa Brazilom, Argentinom, Urugvajem, Paragvajem – i mnogim drugim zemljama Latinske Amerike kao što je Bolivija; CARICOM je ceo najavio svoju podršku Venecueli; cela Arapska liga je najavila podršku Venecueli. Najlepše zahvaljujem arapskom svetu, našoj braći iz Arabije, toj odanoj Arabiji. Našoj braći sa Kariba, iz Afričke unije; skoro čitava Afrika je najavila svoju podršku Venecueli. I zemlje kao što je Rusija, kao Kina i mnoge druge zemlje planete. Najlepše hvala u ime Venecuele, u ime našeg naroda i u ime istine. Jer će Venecuela, kad zauzme mesto u Savetu bezbednosti doneti glas ne samo Venecuele, već i glas Trećeg sveta, glas naroda planete, tamo ćemo braniti dostojanstvo i istinu.

I pored svega toga, gospođo Predsednice, verujem da ima razloga da budemo optimisti, nepopravljivi optimisti, rekao bi pesnik, jer i pored pretnji, bombi, ratova, agresija, preventivnih ratova, uništavanja čitavih naroda, čovek može da uoči da se stvara jedna nova era, kao što peva Silvio Rodriges: «Ta era rađa jedno srce». Stvaraju se alternativne struje, alternativna mišljenja, alternativni pokreti, omladina sa različitim mišljenjem; pokazalo se već samo za jednu deceniju da je bila potpuno pogrešna teza o kraju istorije, potpuno pogrešna teza o uspostavljanju američke imperije, američkom miru, uspostavljanju kapitalističkog, neoliberalnog modela koji stvara samo bedu i siromaštvo, potpuno je pogrešna, propala teza. Sada treba definisati budućnost sveta. Rađa se dan na planeti i vidi se sa svih strana, iz Latinske Amerike, iz Azije, iz Afrike, iz Evrope, iz Okeanije.

Želim da istaknem tu viziju optimizma da bismo ojačali našu svest i našu volju za borbu, za spasavanje sveta i da bi smo izgradili jedan novi svet, jedan bolji svet. Venecuela se priključuje toj borbi i zbog toga nam prete.

SAD su već planirale, finansirale i podstakle jedan državni udar u Venecueli i SAD i dalje pomažu prevratničke pokrete u Venecueli i protiv Venecuele, i dalje pomažu terorizmu. Predsednica Mišel Bačlet se pre nekoliko dana, pardon minuta, podsetila strašnog ubistva bivšeg čileanskom ministra spoljnih poslova, Orlanda Leteliera. Dodao bih još i sledeće: krivci su slobodni, a krivci za taj događaj u kome je takođe poginula i jedna američka državljanka, su Amerikanci iz CIAe, teroristi CIAe. Osim toga treba se u ovoj Sali podsetiti da će se kroz nekoliko dana navršiti i 30 godina od onog užasnog terorističkog dela dizanja u vazduh jednog kubanskog aviona u kome je poginulo 73 nevinih, aviona Kubane de Aviasion. Gde je najveći terorista ovog kontinenta koji je preduzeo dizanje u vazduh kubanskog aviona kao intelektualni autor?

Bio je zatvorenik u Venecueli nekoliko godina, pobegao je odatle uz saučesništvo funkcionera CIAe i tadašnje venecuelanske vlade. Sada je živi ovde u SAD i štiti ga ova Vlada, a bio je osuđenik i priznao krivicu.

Vlada SAD ima dvostruke aršine i štiti terorizam.

Ova razmišljanja služe da bih rekao da je Venecuela u obavezi da se bori protiv terorizma, protiv nasilja i da se pridružuje svim narodima koji se bore za mir i za svet ravnopravnih.

Govorio sam o kubanskom avionu. Terorista se zove Luis Posada Kariles i ovde je zaštićen. Kao što su ovde zaštićeni i veliki korupcionaši koji su pobegli iz Venecuele; jedna grupa terorista koja je tamo postavljala bombe u ambasade raznih zemalja, koja je tamo ubijali ljude tokom državnog udara, otela ovog skromnog slugu i htela da ga strelja. Umešao se sam Bog i jedna grupa dobrih vojnika i narod koji je izašao na ulice; i čudom sam ovde. Ovde su pod zaštitom američke vlade vođe tog državnog udara i tih terorističkih akcija. Ja optužujem vladu SAD da štiti terorizam i da ima jedan potpuno ciničan način razmišljanja.

Govorimo o Kubi. Došli smo iz Havane, došli smo srećni iz Havane. Bili smo nekoliko dana tamo; i tamo se može videti rađanje jedne nove ere: Samit G15, Samit Pokreta nesvrstanih, sa jednom istorijskom rezolucijom: završni dokument – ne bojte se, neću ga celog čitati -, ali tu je jedan skup rezolucija koje je kao otvorenu i transparentnu odluku donelo više od 50 šefova država. Havana je nedelju dana bila prestonica Juga. Ponovo smo lansirali Pokret nesvrstanih i ako nešto mogu da zatražim ovde od svih vas, drugovi i sestre i braćo, to je da uložimo mnogo volje da bi smo ojačali Grupu nesvrstanih, najvažniju za rađanje nove ere, da bi se izbegla hegemonija i imperijalizam.

A osim toga, vi znate da smo imenovali Fidela Kastra za predsednika Grupe nesvrstanih za sledeće 3 godine, i sigurni smo da će drug Predsednik, Fidel Kastro, nositi dirigentsku palicu sa mnogo efikasnosti. Oni koji bi želeli da Fidel umre su, dakle, frustrirani su i ostaće frustrirani, jer je Fidel ponovio u maslinastoj uniformi i sada nije samo Predsednik Kube, nego i Predsednik nesvrstanih.

Gospođo Predsednice, drage kolege, predsednici, tamo se rodio jedan veoma snažan pokret, pokret Juga. Mi ljudi i žene Juga, mi smo nosioci. Sa ovim dokumentima, sa ovim idejama, sa ovim kritikama, sa ovim razmišljanjima – zatvaram najzad moju fasciklu i knjigu i odnosim ih, ne zaboravite da vam ne preporučujem mnogo, veoma skromno - , nastojimo da usvojimo ideje za spas ove planete, za spas od imperijalističkih pretnji i za -kamo sreće da bude uskoro, u ovom veku, ne mnogo kasno, daj Bože da i mi možemo to da vidimo i da naša deca i naši unuci bolje žive - jedan svet mira, pod osnovnim principima OUN, ali ponovo lansiranim i ponovo smeštenim. Verujem da Ujedinjene Nacije treba da premestimo u drugu zemlju, u neki grad Juga. Predložili smo to iz Venecuele. Vi znate da je moj lični lekar morao da ostane zatvoren u avionu, šef obezbeđenja je morao da ostane zatvoren u avionu, nisu im dozvolili da dođu u Ujedinjene Nacije. Druga zloupotreba i čak lična uvreda đavola.

Miriše na sumpor, ali Bog je sa nama. Grlim vas i neka nas Bog sve blagoslovi. Doviđenja (aplauzi i ovacije).