DETINJSTVO I ADOLESCENCIJA

RAZVOJNA POLITIKA

Na Kubi postoji povoljna situacija za razvoj dece i adolescenata, zahvaljujući politici Revolucije, zasnovanoj na socijalnoj pravdi i pravičnosti. Blagostanje dečaka i devojčica je neodvojivi cilj kubanskog socijalnog programa. Poštovanje njihovih prava čini strategiju koja, svesno i planski, omogućava širenje aktivnosti u korist dece.

Pokazatelji koji opisuju situaciju, u kojoj se nalaze kubanska deca, prave poređenje sa najbogatijim i najvećim industrijskim zemljama sveta. Političko obećanje Vlade i društvena mobilizacija čitavog naroda u korist devojčica, dečaka i adolescenata, uz zajedničku odgovornost i učešće na decentralizovan način i na mnogim sektorima, ističu se kao fundamentalne premise koje su omogućavale i omogućavaće da se odgovori predloženim ciljevima i da se pažnja posveti razvitku prava dečaka i devojčica.

Država štiti prava dece Ustavom Republike putem različitih kodeksa, zakona i dekreta o deci. Među njima su Kodeks o deci i omladini, Kodeks o porodici, Građanski zakon i Krivični zakon. Kuba ima veliki broj zakonskih, sudskih, administrativnih i drugih mera u vezi sa pravima dece, koje regulišu razne aspekte u vezi sa materinstvom, očinstvom i srodstvom uopšte.

U Nacionalnoj skupštini narodne vlasti u stalnom sastavu funkcioniše «Komisija za brigu o deci, omladini i jednakosti prava žena «, koja u cilju zaštite razvija svoje funkcije pomažući Parlamentu i Državnom savetu radi bolje brige o deci, omladini i ženama.

Počev od socioekonomskih promena u zemlji devedesetih godina, a na osnovu izveštaja pravnih i socijalnih istraživanja i studija,i dalje se menja i prilagođava zakonsko telo, koje štiti najmlađu populaciju.

Prava dečaka i devojčica na Kubi zaštićena su pomoću nacrta, prakse i procene socijalne politike, programa i projekata u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalnog osiguranja i drugih. Među najistaknutije se ubrajaju:

Nacionalni program za brigu o majkama i deci, koji uključuje razne ciljeve i čitavu strukturu programa, među kojima Program promocije dojenja, Program za smanjenje pojave male porođajne težine, Program za prenatalni razvoj, Program borbe protiv akutnih dijarejskih i respiratornih oboljenja, Nacionalni problem vakcinacije, Program prevencije i rane dijagnostike genetskih oboljenja, Nacionalni akcioni program o nesrećnim slučajevima kod mlađih od 20 godina, Program o svesnom materinstvu i očinstvu, Program prevencije i kontrole neuroloških infektivnih sindroma i Program kontrole rasta mlađih od 5 godina.

Nacionalni program o pitkoj vodi i sanaciji

Program o opštem obrazovanju za život

Program «Nauči svoje dete»

Program formalne edukacije za odgovorno seksualno ponašanje i Projekti «Rasti u adolescenciji» i «Moj životni projekat»

Plan- Porodični lekar, u okviru primarne zdravstvene zaštite

Program sveobuhvatne brige o porodici

Projekat Programa celokupne brige o adolescentima

Prava dece na međunarodnom nivou

Napori kubanskog naroda kako bi se ispunila prava dece postoje kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. U tom smislu, Kuba diže glas u korist dece uvek kada brani prava dečaka i devojčica na Kubi i u drugim državama –posebno zemljama Trećeg sveta- na mnogobrojnim međunarodnim tribinama, kao i kada optužuje brutalnu blokadu SAD protiv Kube, koja traje već više od četiri decenije. Na primer:

Potpisala je Međunarodnu konvenciju o dečijim pravima 1989.g i potvrdila je 21. avgusta 1991.g;

Odgovorila je na sporazume Svetskog samita u korist dece Nacionalnim akcionim programom koji podržava programe, koji se razvijaju u okviru nacije i čija procena i sistematsko sprovođenje pokazuje da država ispunjava predložene dogovore, ciljeve i mete u korist dece; i

Proklamuje odbranu prava dece sa Kube i celog sveta, učestvujući na međunarodnim skupovima, posvećenih ovoj temi.

OSNOVNI POKAZATELJI

1. Zdravstvo

Kubanski zdravstveni sistem i programi za brigu o deci i mladima garantuju pravo na zdravstvenu zaštitu. Rezultati dobijeni u glavnim pokazateljima zdravstvenog stanja dece i majki, pokazuju političku volju i napor da se održi i poboljša dostignuti nivo, kao i društveni interes za poštovanje prava dece i adolescenata na zdravstvenu zaštitu.

Zaštita dece se ocenjuje od razvitka planiranja porodice. Kubanska država se zalaže da svako dete koje se rodi bude željeno, i garantuje mu pravo na život, pružajući majkama, bez ikakve razlike, posebna znanja o nezi njihove dece.

Što se tiče dece sa posebnim potrebama (fizičkim ili patološkim nedostacima), osim što dobijaju posebnu medicinsku negu, i njihovi roditelji i bliski rođaci dobijaju posebnu uslugu psihološke nege i orjentacije, sa ciljem da se ublaži bol koji oseća porodica i da se blagovremeno preuzme bolja nega odojčadi, koja odgovara takođe posebnim potrebama građana i zaštiti dece sa fizičkim nedostacima.

Stopa smrtnosti dece na Kubi je najniža u Latinskoj Americi (5.3 na hiljadu rođenih u 2006), a u okviru zemalja celog američkog kontinenta je na drugom mestu, posle Kanade.

Opipljiv pokazatelj ispravnosti kubanskog kubanskog sistema, koji je okarakterisan kao univerzalan, besplatan i dostupan na svakom ćošku arhipelaga, jeste da devet teritorija pokazuju stopu ispod nacionalnog proseka. Istočne provincije Olgin, Kamagvej, Granma, Las Tunas i Gvantanamo, kao i Matansas, Vilja Klara, Grad Havana i Pinar del Rio, u centralnom i zapadnom delu, imaju stopu nižu od 5.3 umrlih na hiljadu rođenih.

Ova neosporiva dostignuća u domenu zdravlja majki i dece stvaraju poverenje u Revoluciju, koja vodi brigu o socijalnoj i radničkoj zaštiti svake trudnice, kojoj su dostupni pouzdani i dobro organizovani programi nege, još pre začeća. Takođe, veoma važnu ulogu imaju materinske kuće i bolnice, dobro opremljene, sa stručnim osobljem, koje pružaju kvalifikovanu i odličnu prenatalnu negu, bez obzira na nastavak ekonomskog rata, koji su SAD nametnule Kubi već više od četiri decenije.

2. Ishrana

Generalno, država Kuba garantuje određenu količinu osnovnih namirnica, koja omogućava ishranu stanovništva – makar na osnovnim nivoima – distribucijom propisanih prehambenih proizvoda. Isto tako, realizovali su i realizuju se ekonomska usklađivanja na drugim tržištima i lokalnim službama, kako bi se poboljšala ishrana kubanskog naroda i smanjio deficit prehrambenih proizvoda.
Posebno se vodi računa o ishrani dece i adolescenata.

Briga o ishrani dečaka i devojčica počinje promocijom jednog boljeg i prirodnog načina ishrane ljudske vreste. Nebrojene prednosti dojenja opravdavaju sve napore koje čini Kuba u korist zdravlja i razvoja dece, što je i omogućilo da se podigne procenat novorođenčadi, koja su isključivo dojena do četvrtog meseca života, a nastavljaju sa uzimanjem majčinog mleka, uz dodatnu hranu, sve do 6. meseca starosti.

Uprkos teškim ekonomskim uslovima kroz koje prolazi država, i dalje se vodi briga o ishrani dece, tako što se isporučuje mleko za decu od 0 do 7 godina na celoj teritoriji države (seoskoj i gradskoj).

Do 13. godine starosti prioritet je dodatna isporuka hrane, kao što je jogurt od soje. U slučajevima prirodnih nepogoda, deca se zbrinjavaju besplatnom isporukom hrane za primarne potrebe.

Dečaci i devojčice, obuhvaćeni Dečijim kružocima i dečijim boravkom u osnovnim školama, imaju i dodatnu prednost, jer dobijaju dijetetske proizvode, u cilju poboljšanja ishrane.

3. Obrazovanje

Od 1959.g. obrazovanje je postalo jedan od zadataka Vlade i revolucionarnog naroda. Deca su centar i razlog edukativnog rada, obrazovanje koje se nudi deci i mladima na Kubi usmereno je ka očuvanju i poboljšanju njihovih prava na preživljavanje, razvoj, zaštitu i učešće.

a) Predškolsko obrazovanje
Dostignuće ovog podsistema obrazovanja ne ograničava se na decu koja su upisana u predškolske ustanove. Od 1992.god. upšteno se primenjuje socijalni program za brigu o deci od 0 do 6 godina, na neformalan način, preko programa «Nauči svoje dete», što je omogućilo da se znatno podigne nivo brige.

Sprovođenje ovog Programa uključuje pripremne aktivnosti radi podizanja nivoa pripremljenosti izvođača i promotera, kao i ispitivanje i osavremenjivanje didaktičkih materijala, koji se prenose putem štampe i radio- televizijskih programa.

b) Osnovno obrazovanje
Kuba nema razlike u nivou pismenosti, situacija u unutrašnjosti zemlje je homogena, 100% dece završava osnovnu školu.

Pokrivenost školama je stabilna i garantovana, predavači imaju mogoćnost profesionalnog napretka, povremeno se ostvaruje kontakt sa porodicama, u Nacionalnom obrazovnom sistemu prioritet se daje učenju matematike, španskog jezika i istorije, zbog njihovog uticaja na razvoj logičke misli, usmene i pismene komunikacije, kao i njihovog doprinosa patriotizmu i nacionalnom identitetu.

c) Srednje obrazovanje
Srednje obrazovanje obuhvata bazično srednje obrazovanje, preduniverzitetsko obrazovanje i tehničko stručno obrazovanje. Sto procenata dece od 6 do 11 godina imaju zagarantovan nastavak školovanja u srednjim školama.

U srednjem obrazovanju se više vodi računa o opštem obrazovanju učenika i njihovoj profesionalnoj orjentaciji, što im omogućava da nastave školovanje prema svojim sklonostima na polju nauke, kulture, sporta i sl.

Preduniverzitetski razredi (10, 11 i 12. razred) proširuju i produbljuju znanja kako bi se deca uključila na više studije, centre za tehničko i profesionalno podučavanje ili radne aktivnosti.

Intenziviraju se politehnički pristup obrazovanju, estetsko i radničko obrazovanje, a takođe se uključuju i aktivnosti usmerene ka profesionalnoj orjentaciji.

d) Posebno obrazovanje
Od pobede Revolucije, počinje da se vodi kućna briga o deci sa nekim nedostatkom, ali se kao obrazovni podsistem pojavio 1962, i sve vreme se modernizuje i transformiše.

Specijalno obrazovanje izašlo je iz okvira škole, jer se smatra da je to sistem podrške, pomoći i sredstava koji se stavljaju na raspolaganje deci sa posebnim obrazovnim potrebama, a koje treba da budu zadovoljene od strane porodice, zajednice, učitelja i profesora, posvećujući veću pažnju njihovim ograničenjima.

Svi ovi centri funkcionišu kao tranzitna škola (osim škole za mentalno zaostale), ali njihov cilj je pripremiti decu da nauče da žive sa nedostacima i da kasnije mogu da nastave učenje sa svojim vršnjacima i da imaju uspeha u nastavku školovanja. U tom smislu nisu izolovani i u dogledno vreme dobijaju posebno obrazovanje, kao podršku i pomoć, kako bi nadoknadili fizičke ili mentalne nedostatke i maksimalno razvili svoje potencijale.

Ima dečaka i devojčica sa teškoćama u učenju, koji su u prethodnoj deceniji bili uključeni u specijalne škole, ali koji se sada zadržavaju u opštim školama i tamo im se poklanja neophodna pažnja, za šta su posebno osposobljeni nastavnici u osnovnim školama, tako da mogu da se uspešno suoče sa ovom problematikom.
Unutar sistema, Centri za dijagnostiku i orijentaciju vode brigu o ovoj deci i vrše procenu njihovog razvoja, kao i pripremu nastavnog kadra.

4. Grupe dece u rizičnim situacijama

Iako su sva kubanska deca korisnici aktivnosti i strategija, koje realizuje kubanska vlada u korist razvoja dece, postoje deca, koja zbog ličnih, porodičnih ili društvenih okolnosti, imaju potrebu za većom pažnjom i društvenom zaštitom. Među njima su: deca bez porodične zaštite, deca koja ne pohađaju školu, deca samohranih i nezaposlenih majki, šesnaestogodišnjaci sa poremećajem u ponašanju ili saučesnici u delima, okarakterisanim kao krivična dela za odrasle, a svi oni imaju karakteristiku dece u nepovoljnom društvenom položaju.

Ova deca dobijaju pažnju i tretman raznih organa, institucija i specifičnih grupa radnika, stručnjaka i specijalista različitih disciplina, koji se veoma revnosno bave ovom problematikom.

Kubanska pomoć i socijalno osiguranje daju drzavnu zaštitu ovoj deci u rizičnim situacijama, sklonoj poremećajima u ponašanju, u vidu ekonomske pomoći, u robi ili uslugama.

5. Učešće u društvu

Pionirska organizacija «Hose Marti» (OPJM) je najbrojnija dečija i adolescentska organizacija, u koju stupaju od prvog razreda (sa 6 godina starosti) i ostaju članovi do devetog razreda (do 14 – 15 godine starosti). Pioniri se organizuju prvo u pionirske grupe u okviru škola (tzv. «Destacamentos»), koje čine prvu kariku organizacije, zatim slede pionirski kolektivi, a zatim opštinski, pokrajinski i nacionalni sekretarijati.

Rešenje problema pionira teži da se fokusira na individualnu i grupnu odgovornost samih protagonista, tražeći najbolje strategije koje bi odgovorile na njihove probleme.

Na sličan način funkcioniše Srednjoškolska učenička federacija (FEEM), koja okuplja mlade od 15-17 godina i učestvuje u zajedničkoj upravi školskog centra, u donošenju odluka o životu u školi i obrazovanju učenika i traži rešenja uz odgovornu autonomiju za razne probleme, koji karakterišu školske i vanškolske odnose, kao i sa zajednicom u kojoj se nalazi škola.

Deci sa Kube na raspolaganju stoje mnogorbrojni prostori za njihove kulturne, sportske, naučne i rekreativne potrebe, koji zaista unapređuju njihovo društveno učešće. Postoje pionirske ustanove u raznim opštinama i pokrajinama u zemlji, među kojima su: Pionirski domovi, neki od njih su nacionalnog karaktera, kao što je «Centralni pionirski dom Če Gevara», pionirski kampovi, istraživački centri, dečiji parkovi, pionirska polja, pionirski kompleksi, mesta gde se deca mogu igrati igračkama ili ih pozajmljivati.

Iz kulturnog razvoja nije isključena ni jedna socijalna grupa.

Većina dečaka, devojčica i adolescenata učestvuje u donošenju odluka u okviru porodice, posebno u vezi sa slobodnim vremenom i rekreacijom u vreme raspusta. Decu slušaju i konsultuju u vezi sa raznim aspektima njihovog života.

Ove vrednosti na Kubi, iako se podudaraju sa onima u razvijenim zemljama, ne podudaraju se u pogledu ekonomskog razvoja zemlje (mnogo niži nivo od industrijskih zemalja). One su rezultat volje kubanske vlade, koja je omogućila obrazovanje i zdravstvenu zaštitu kubanskom narodu, koja učestvuje u planovima Primarne zdravstvene zaštite i odličnoj pomoći majkama i deci.