Razmišljanja Vrhovnog komandanta

BRUTALNI ODGOVOR

Najizrazitiji predstavnik jednog sistema terora koji je nametnut svetu tehnološkom, ekonomskom i političkom superiornošću najmoćnije sile koju je upoznala naša planeta, bez sumnje je Džordž V. Buš. Zbog toga delimo tragediju samog američkog naroda i njegove etičke vrednosti. Samo iz Bele kuće mogu da poteknu instrukcije za presudu koju je, prošlog petka, izrekla Ketlin Kardone, sudija Federalnog suda iz El Pasa, Teksas, puštajući na slobodu pod kaucijom Luisa Posadu Karilesa.

Sam predsednik Buš je u svakom trenutku zaobilazio kriminalni i teroristički karakter optuženog. Zaštićen je pripisivanjem prostog kršenja imigracionih propisa. Odgovor je brutalan. Vlada SAD i njene najreprezentativnije institucije unapred su odlučile o slobodi monstruma.

Njegov slučaj je dobro poznat i potiče odavno. Oni koji su ga obučili i naredili mu da uništi jedan kubanski putnički avion u toku leta, sa 73 sportista, studenata i drugih domaćih i stranih putnika, ne računajući požrtvovanu posadu; oni koji su, dok je terorista bio zatvorenik u Venecueli kupili njegovu slobodu da bi snabdevao i praktično rukovodio jednim prljavim ratom protiv naroda Nikaragve, koji je značio gubitak hiljada života i višedecenijsko uništavanje zemlje; oni koji su mu omogućili da švercuje drogu i oružje da bi izvrgao ruglu zakone Kongresa; oni koji su sa njim stvorili užasnu «Operaciju kondor» i internacionalizovali teror; oni koji su odveli u torturu, smrt i često fizički nestanak stotine hiljada Latinoamerikanaca, nisu mogli drugačije da postupe.

Iako je bila očekivana, Bušova odluka nije manje ponižavajuća za naš narod, jer je Kuba bila ta koja je, polazeći od otkrića «Por Esto», zvaničnog lista meksičke države Kintana Roo, kasnije dopunjenog od strane naših sopstvenih mediji, precizno saznala da je Posada Kariles ušao iz Centralne Amerike, preko Kankuna, do Ostrva Muheres, odakle se, na brodu «Santrina», pošto su federalne vlasti Meksika izvršile inspekciju broda, uputio zajedno sa drugim teroristima pravo u Majami.

Javno obaveštena i prozvana sa tačnim podacima o toj temi još 11. aprila 2005 g., vlada te zemlje je čekala više od mesec dana da uhapsi teroristu, a godinu i dva meseca je kasnila sa priznanjem da je Luis Posada Kariles ilegalno ušao preko obala Floride na palubi «Santrine», tobožnjem školskom brodu sa tablicama SAD.

O njegovim bezbrojnim žrtvama, o njegovim bombama bačenim na turističke objekte u skoroj prošlosti, o njegovoj desetini planova, koje je finansirala vlada SAD, da mene fizički eliminiše, ne kaže se ni jedna jedina reč.

Bušu nije bilo dovoljno da ocrni ime Kube postavljajući na nelegalno okupiranoj teritoriji Gvantanama jedan užasan centar za torturu sličan Abu Graibu, koji je kada se za njega saznalo izazvao zgražavanje sveta. Surova akcija njegovih prethodnika nije mu se činila dovoljnom. Nije mu bilo dovoljno što su primorali jednu siromašnu i nerazvijenu zemlja, kao što je Kuba, da potroši 100 milijardi dolara. Osuditi Posadu Karilesa bilo bi osuditi same sebe.

Tokom skoro pola veka, sve je bilo validno protiv našeg malog ostrva na 90 milja od njihove obale, koje je želelo da bude nezavisno. Na Floridi je postavljena najveća obaveštajna i subverzivna stanica koja postoji na planeti.

Nije bila dovoljna plaćenička invazija na Hiron, koja je naš narod stajala 176 mrtvih i više od 300 ranjenih, kada malobrojni medicinski stručnjaci, koje su nam ostavili, nisu imali iskustva sa ratnim povredama.

Prethodno je na dokovima Havane eksplodirao francuski brod «La Coubre» koji je prevozio oružje i granate belgijske proizvodnje za Kubu, uzrokujući dvema dobro sinhronizovanim eksplozijama smrt više od 100 radnika i ranjavanje mnogih drugih usred akcije spasavanja.

Nije bila dovoljna Oktobarska kriza 1962 g., koja je dovela svet do ivice totalnog termo-nuklearnog rata, uz postojanje bombi već 50 puta moćnijih od onih koje su eksplodirale iznad Hirošime i Nagasakija.

Nije bilo dovoljno ubacivanje u našu zemlju virusa, bakterija i gljivica koje napadaju plantaže i stada, pa čak, iako izgleda neverovatno, i ljudska bića. Iz američkih laboratorija su izašli neki od tih patogenih mikroorganizama da bi ih dobro poznati teroristi u službi vlade SAD preneli na Kubu.

Na sve to se nadovezuje ogromna nepravda držanja u zatvoru petorice herojskih patriota koji su, zbog davanja informacija o terorističkim aktivnostima, lažno osuđeni na kazne koje idu čak do dve doživotne robije, i koji stoički izdržavaju, svako od njih u različitom zatvorima, surovo maltretiranje.

Više puta je kubanski narod bez oklevanja izazivao smrtnu opasnost. Inteligentno je pokazao, koristeći odgovarajuće taktike i strategije, posebno učvršćujući jedinstvo oko svoje političke i društvene avangarde, da neće biti sile u svetu sposobne da ga porazi.

Mislim da bi skori Prvi maj bio idealan dan da naš narod, uz minimalan trošak za gorivo i prevozna sredstva, javno pokaže svoja osećanja radnicima i siromašnima sveta.

Fidel Kastro Rus
10. april 2007 g.