PARLAMENT OGLEDALO NARODA
Piše:Maria Hulia Majoral
Dnevnik «GRANMA»
Kandidatura za Parlament koja će biti podvrgnuta narodnom glasanju 20. januara nosi sobom generacijski prelaz u državnoj vlasti. Ipak, ni vlada SAD ni njeni plaćenici, tobož zainteresovani za «tranziciju « na Kubi, ne bi priznali tu činjenicu kao neoboriv dokaz demokratske tranzicije.
Od 614 kandidata za poslanike, 374 (60,91%) rodilo se posle pobede Revolucije. Ostalih 134 (21,82%) bili su 1959 g. tek deca i nisu bili tada stariji od 10 godina. Samo 106 kandidata (17,25%) je upoznalo kapitalizam na Kubi. To jest, samo ti poslednji mogu da se ubroje u generaciju koja je izvojevala pobedu u ustaničkoj borbi i započela izgradnju socijalizma.
Niko ih nije birao tražeći generacijsku zastupljenost u najvišem organu državne vlasti. To nije bila namera naroda koji ih je predložio, nominovao u izabrao mnoge od njih kao delegate mesnih zajednica. To nije bila ni ideja glavnih masovnih i studentskih organizacija zemlje kada su predlagale predkandidate za poslanike. Još manje je bila potvrdni kriterijum 169 opštinskih skupština narodne vlasti u trenutku imenovanja kandidata imajući u vidu predloge koje su podnele komisije za kandidaturu.
Predlagači, komisije i skupštine su ocenile razvojni put i ljudske kvalitete, jer se samo sa zaslužnim i sposobnim kandidatima može od ovog naroda tražiti kvalitet glasanja.
Ako se među kandidatima nalaze predstavnici različitih generacija koje danas zajedno žive na Kubi, to je iz prostog razloga: svaka od ovih grupa je napravila svoju Revoluciju, nalazeći sopstvene puteve i podsticaje za učešće u izgradnji socijalizma, što ne znači odsustvo kontradikcija.
U sklopu kontinuiteta i obnove, sastav kandidatura otkriva drugu nadmoćnu činjenicu: samo 36,78% nominovanih (224) zauzima danas mesto u Nacionalnoj skupštini, čiji je broj mesta 609. Na osnovu ovog ukupnog broja, obnova će biti od 63,22% (385 parlamentaraca) iako će ih u praksi biti malo više, jer će Parlament u budućem sastavu raspolagati sa 614 učesnika, što odgovara porastu stanovništva.
Sve je više ljudi svesnih odgovornosti narodne vlasti jer su je doživeli kao delegati ili poslanici. To treba da ide u prilog kritičkoj sposobnosti društva, jer bi bez te kulture bilo nemoguće struktuirati zahteve i kontrolu građana nad institucijama, efikasno izvršavanje dužnosti i građanskih prava.
Visok procenat novih poslanika koji će moći da ima Skupština u svom sledećem sazivu izražava drugi osnovni princip: na Kubi biti parlamentarac, gradski ili pokrajinski poslanik narodne vlasti ne znači pretvaranje u profesionalnog političara po običaju potrošačkog društva.
ONI ODOZDO SU GORE
Teško da postoji druga zemlja gde tako veliki broj građana na položajima koji odgovaraju odbornicima i gradonačelnicima ima pravo da istovremeno sa tim položajima bude i poslanik u Parlamentu ne trošeći , osim toga, ni jedan cent iz svog džepa na izborne kampanje. Ovom prilikom, 285 kandidata (46,42%) su delegati mesnih zajednica.
Sličan sud može da se donese u vezi crnaca i meleza. Bez političkog sistema koji se trudi da obezbedi efektivnu i rastuću praksu jednakosti i socijalne pravde, bilo bi nemoguće da među građanima i poslanicima bude 118 crnaca i 101 melez, iako je u slučaju Kube vrlo teško reći da ima «čistih» belaca.
LJUDI SA KULTUROM
Nema potrebe da se forsira reprezentativnost jer je delo Revolucije obezbeđuje. Na taj način se objašnjava i prisustvo žena (265 kandidata, 42,16%) i visok obrazovni nivo nominovanih. Među njima je 481 sa fakultetskom diplomom (78,34%) i 127 (20,68%) sa završenom višom školom.
Njihovo profesionalno obrazovanje u najrazličitijim disciplinama bi moglo da bude veoma korisno u radu stalnih komisija Nacionalne skupštine. Može se istaći prisustvo 84 kandidata inžinjera u oblastima kao što je agronomija, mašinstvo, elektronika, metalurgija, hemija, telekomunikacije, šumarstvo, pomorstvo i hidrogradnja.
Isto tako ima dosta diplomaca pedagoških fakulteta sa vrednim nastavnim iskustvom, ekonomista, pravnika, lekara, socijalnih istraživača. Ne nedostaju ni socijalni radnici, stručnjaci vojnih, nauka, bolničari, stručnjaci fizičke kulture, meteorologije, istorije i teologije.
Kako ocenjujemo, ova kandidatura se odlikuje izražavanjem karakterističnih osobina kubanskog naroda sa različitih aspekata. Zbog toga je verno ogledalo jedne ujedinjene, revolucionarne, internacionalističke i obrazovane nacije, koja voli pravdu, sa monumentalnim obrazovnim dostignućem i sa visoko postavljenim etičkim vrednostima, koja će nastaviti sa tranzicijom da bi usavršavala socijalizam.
